SVETISLAV BASARA 
"MONGOLSKI BEDEKER" 
Nolit 1992. 

*** 
U tom trenutku pored nas prodje Sarlota Rempling. Pogleda nas svojim hladnim zelenim ocima i upita: 
-Well, boys. Aren't you going to see the fire-show? Na glavnom trgu Ulan Batora lomaca je vec bila spremna. Pozamasna gomila drva namazanih bivoljoim lojem, sa stubom u sredini. Svet se polako skupljao. Kao strani dopisnici dobili smo mesta u pocasnoj lozi, odakle se pruzao najlepsi pogled na stratiste. Sluzbenici Pres-centra delili su brosure sa podacima o osudjenoj vestici i njenim zlodelima; spisak bivola, konja, jakova, koza i ovaca uginulih zbog njenih vradzbina; imena ljudi koji su oboleli od vesticinih cini. I na kraju, najveci zlocin: oluja koju je iz pakosti izazvala bas onoga dana kada sam stigao u Mongoliju, a zbog koje je pogubljen jedan ugledan metereolog. Buduci da se u istrazi pokazalo da je zaista trebalo da bude suncan dan da se neciste sile nisu uplele u kretanje vetrova i oblaka, metereolog je posmrtno rehabilitovan. 
*** 
- Vidite - rekoh - u periodima kada sublimisem sakupljenu gradju za pisanje imam nastran obicaj da ne disem po nekoliko meseci. Medjutim, to je nastrano na prvi pogled, a u stvari je zasnovano na naucnoj metodi. Istina ne na nekoj metodi Zapada, na to ne dajem ni pet para. Rec je o istocnjackoj metodi. Tradicija istoka stoji na stanovistu da je svakoj osobi prilikom rodjenja odredjen tacan broj udisaja i izdisaja. Tako stedim i produzavam zivot...Ali ne da bih ziveo kao metuzalem, vec da bih doziveo prosecnu starost posto se izmedju dveju seansi pisanja besumucno unistavam alkoholom.