Bogdan Spanjevic: Nakaze Богдан Шпањевић Наказе Сви лудаци не могу у лудницу Ни све сузе ни1/4есу туга. На тренутак си нечи1/4а тема Преболиш занос и пробудиш се у 1/4утро а 1/4утра више нема. (Јутро -- Ра1/4ко Шоћ) ЛИЦА: МИЛОШ ЛАНА БЕЛИ ЖАКЛИНА ЧАСЛАВ (Два спрата предратне, тескобне зграде. На доњем спрату 1/4е соба, довољно бедна да се помисли на студентски секс између испитних рокова. Кревет, сто и две столице. Соба 1/4е у мраку. Светлост допире однекуд из дубине стана кроз врата ко1/4е воде у другу собу. Неко се тамо, у друго1/4 простори1/4и, креће и ради. На горњем спрату 1/4е раскошна и перверзно аскетска соба. Огроман кревет ко1/4и доминира, прекривен раскошним прекривачем, мали бар и амерички плакар. Скуп музички уређа1/4, као глатки метални фалус, боде простор и осветљава собу црвеним трепта1/4има. И овде 1/4е мрак. Са уређа1/4а допире прита1/4ено агресивна музика у меком ритму удараца маљем у чело. На првом спрату: Лана улази у собу. Упали светло и осветли: Милоша ко1/4и лежи у кревету, две напола спаковане путне торбе, разбацану гардеробу, полуотворену торбицу за личне ствари, кути1/4у за виолину.) ЛАНА: Зашто лежиш у мраку, мачак? МИЛОШ: Угаси светло. ЛАНА: Како да се спремим, мачак? Сигурно ти не смета толико. МИЛОШ: Лана, угаси то. Смета ми. ЛАНА: Јеси ли ми негде видео фен? МИЛОШ: Хоћеш ли угасити то светло? Болестан сам и смета ми. ЛАНА: Утриповао си, Милоше. Грип не тра1/4е два месеца. МИЛОШ: И не тра1/4е. ЛАНА: Све 1/4е то из главе, драги мо1/4. Кажи мачкици -- 1/4еси ли тужан што идем? МИЛОШ: Бежи. ЛАНА: Нећеш мазиш мацу? МИЛОШ: Нећу мазим мацу. Угаси светло. ЛАНА: Ни испод репа? МИЛОШ: Дебилан фазон. А и ни1/4е ми до тога. ЛАНА: У пичку материну, ово ни1/4е опеглано. МИЛОШ: Понеси тамо па пегла1/4. И угаси 1/4ебено светло. ЛАНА: Шта радиш у толиком мраку два месеца? Ниси нормалан. МИЛОШ: Размишљам. ЛАНА: А, да1/4еш му га. Капирам. МИЛОШ: Рекао сам да размишљам а не да мастурбирам. ЛАНА: Теби 1/4е то исто. Фен и даље ниси видео? МИЛОШ: Весела си, до 1/4а1/4а. ЛАНА: И ти ћеш бити. МИЛОШ: Кад дођем? ЛАНА: Аха. МИЛОШ: Разговараћемо и о томе. ЛАНА: Нема шансе да стигнем. Где 1/4е 1/4ебени фен?! МИЛОШ: Лежим у мраку и размишљам о томе како си ти 1/4една обична курветина. ЛАНА: Ако хоћеш да вређаш, вређа1/4. На част ти 1/4е вечерас. МИЛОШ: А, зашто не вечерас? ЛАНА: Јеби га, Милоше, нећемо се видети пола године. Ако то теби ништа не значи... МИЛОШ: А, не уваљу1/4 ми та1/4 фазон. Теби ништа не значи. ЛАНА: Немо1/4 да идеш за мном. МИЛОШ: Само да се разумемо. То што ти идеш да се курваш -- са мном нема никакве везе. ЛАНА: Ја не идем да се курвам него да радим сво1/4 посао. МИЛОШ: Управо то. ЛАНА: Види, сачувала сам 1/4едно вино из татине колекци1/4е кад смо 1/4е продавале мама и 1/4а. Оставила сам да га попи1/4емо вечерас. МИЛОШ: Соци1/4алистичко мудо 1/4е сакупљало скупа вина. ЛАНА: Мо1/4 отац 1/4е мртав и немо1/4 да га вређаш. Тво1/4и су живи па какви су, такви су. МИЛОШ: Што не цркну, маму им 1/4ебем, да ми оставе стан. (Саплете се о плочицу паркета ко1/4а 1/4е испала из лежишта.) МИЛОШ: Јебем ти! Повадићу га целог, последње ми било. ЛАНА: Милоше, нервозан си. Види како си се згрчио. Види ово -- као струна. Виолинска. Отвори вино. МИЛОШ: Нећу. ЛАНА: Мммм. МИЛОШ: Лана, нећу, гади ми се. ЛАНА: Дода1/4 ми чашу. МИЛОШ: Дода1/4 1/4е сама. ЛАНА: Какав си ти то човек! Ја сутра у1/4утру путу1/4ем и пола године се нећемо видети, а ти правиш срања. Па, 1/4еби га, Милоше. МИЛОШ: Ти знаш добро какав сам. А и 1/4а знам да си ти 1/4една обична сеоска курва. ЛАНА: Нећу да се свађам вечерас, 1/4е л' ти 1/4асно? Где су ми лекови? МИЛОШ: Боли те глава? ЛАНА: Не -- понећу их. МИЛОШ: У Лондону можеш да купиш и боље. ЛАНА: Али 1/4е скупо. МИЛОШ: А не боли те глава? ЛАНА: Не. Да ли би волео? МИЛОШ: Шта? ЛАНА: Да ме боли? МИЛОШ: Не, само ми 1/4е чудно. ЛАНА: За1/4ебавам се са тобом, а нећу стићи да оперем косу. Где 1/4е 1/4ебени фен? И где су лекови? Ништа нећу стићи. МИЛОШ: Ни1/4е те уопште болело у ова два месеца? Баш нимало? ЛАНА: Не. Партитура! МИЛОШ: Како то? ЛАНА: Шта, како то? МИЛОШ: Да те годинама разваљу1/4е мигрена и да пузиш по патосу и да те водим у хитну и да онда то све само од себе престане? ЛАНА: Не поновило се. МИЛОШ: Па, како то? ЛАНА: Не знам -- ваздушни притисак. МИЛОШ: Ваздушни притисак -- курац. ЛАНА: Не знам уопште шта хоћеш. Ако нећеш да се растанемо лепо, онда немо1/4 да ме малтретираш. МИЛОШ: Мало 1/4е то колико си заслужила. ЛАНА: Шта хоћеш?! Да не идем у Лондон? Да престанем да свирам и да седим с тобом у Битке на Неретви? МИЛОШ: Не. ЛАНА: Онда 1/4е све оке1/4? Види, нема ни1/4едне ствари ко1/4а се ни1/4е офуцала. Тек кад се човек паку1/4е па види све на гомили.... МИЛОШ: Јебаћеш се с њим? ЛАНА: С ким, бре? МИЛОШ: Са Форестером? ЛАНА: Ти си болестан. Он има седамдесет година. Албино. МИЛОШ: Нису теби проблем ни године ни албинизам. ЛАНА: Ниси нормалан. Али, -- сутра 1/4е мо1/4 дан -- и не можеш да ми га поквариш. Ево, љубим те, лудог. МИЛОШ: Не, 1/4а сам нормалан а ти си курва. Маркантни господин из лондонске концертне агенци1/4е, добро -- албино, то га мало зеза, и секси виолинисткиња из Срби1/4е, тек изашла са Академи1/4е. Има да падне 1/4ебање -- само тако. ЛАНА: Е1/4, Милоше, дозови се. Деда? Разумеш? Оћеш да позовемо Бату и Милу, да се мало зезамо после? Мила има вутру. МИЛОШ: Па, затворена 1/4е пошта. ЛАНА: Тип одозго има мобилни... МИЛОШ: Не!!! ЛАНА: Шта ти 1/4е? МИЛОШ: Бата и Мила су ми досадни. ЛАНА: Теби су сви досадни. Пасош и гарантно писмо су ми у торбици... да проверимо... МИЛОШ: Да1/4 вино. ЛАНА: А, ипак хоћеш да се дружиш? За тво1/4 долазак. МИЛОШ: За кра1/4. ЛАНА: Какав кра1/4? МИЛОШ: Овог срања. ЛАНА: Чека1/4, бре, рекао си да долазиш у Лондон кад се 1/4а тамо средим. Пола године... МИЛОШ: Јок. Оста1/4ем у Битке на Неретви. ЛАНА: Је л' ме за1/4ебаваш? МИЛОШ: Је л' ти изгледам тако? ЛАНА: Како не идеш?! МИЛОШ: Лепо. Са тобом више ништа. ЛАНА: Идиоте. МИЛОШ: Усташо. ЛАНА: Сад си претерао. Ја три месеца вежбам, ти стварно мислиш да 1/4а толико волим Менделсона, све мислим -- свираћу, намакнућу неку лову, онда ће идиот доћи па ћемо за1/4едно у Даблин. Он воли Џо1/4са. Аха! МИЛОШ: Ма, боли тебе уво за мене. ЛАНА: Боли ме уво, у праву си. Остани ту и ждери се ко и до сад. Ја идем. Ако успем да се спаку1/4ем. МИЛОШ: А, ниси ме питала зашто нећу. ЛАНА: Зашто нећеш, Милоше? МИЛОШ: Зато што си курва и што се 1/4ебеш с ким стигнеш. ЛАНА: Ја више немам шта са тобом да причам. МИЛОШ: Добро ти 1/4е ово татино вино. ЛАНА: Носи се. МИЛОШ: Где га 1/4е купио? У Паризу? ЛАНА: У Бриселу. Пише, али си ти неписмен. МИЛОШ: Одлично вино. У Бриселу, кажеш? ЛАНА: Шта сад хоћеш? МИЛОШ: Јесте ли били за1/4едно кад га 1/4е купио? ЛАНА: Јесмо! У пичку материну -- колико 1/4е сати? МИЛОШ: Ко1/4е године? ЛАНА: Ти стварно нећеш са мном у Лондон? МИЛОШ: Стварно нећу. ЛАНА: И, ово 1/4е... сад готово? МИЛОШ: Технички -- ни1/4е 1/4ош. ЛАНА: Због тво1/4их трипова? МИЛОШ: Не. Због чињеница. ЛАНА: Ти си болесник. МИЛОШ: Не, 1/4а само добро видим. Вуковарска школа. ЛАНА: Да, вуковарска школа. Какав ли си био пре ње? МИЛОШ: То сад ни1/4е битно. ЛАНА: Наравно. Никад и ни1/4е било. МИЛОШ: Па, и ни1/4е. Ни1/4е сад Вуковар проблем него то што си ти курва. ЛАНА: Три месеца не излазим из куће, будало. МИЛОШ: Јак ти 1/4е аргумент. ЛАНА: Носи се!!! (Саплете се о паркет.) ЛАНА: Све се распало. МИЛОШ: Ко1/4е године? ЛАНА: Шта? МИЛОШ: Ко1/4е године сте били у Бриселу и купили ово вино? ЛАНА: Осамдесет шесте. МИЛОШ: Капетан ЈАТ-ове десетке Радиво1/4е Ковачевић и његова ћеркица са бесплатном картом. Купу1/4у вино у Бриселу. Баш слатко. ЛАНА: Замолила сам те да не помињеш мог тату. МИЛОШ: Заиста одлично вино. Кад мало боље размислим -- никада нисам пио боље. Ово 1/4е на1/4боље 1/4ебено вино у мом животу!!! (Тресне флашу о зид.) ЛАНА: И, шта сад? МИЛОШ: Ништа. Волим те. ЛАНА: Да. (Пауза.) ЛАНА: Ово носе сви во1/4ници? МИЛОШ: Носи америчка во1/4ска. Наша не носи али сам се 1/4а курчио па сам дао да ми ураде. ЛАНА: Онда кад си ишао у Вуковар? МИЛОШ: Пусти то. ЛАНА: Зашто никад нећеш да причаш о томе? МИЛОШ: Нема ту шта да се прича. ЛАНА: А, видиш, баш 1/4е практично: на 1/4едно1/4 плочици име и адреса, на друго1/4 крвна група и матични бро1/4. Што их не скинеш понекад? МИЛОШ: Су1/4евер1/4е. Пусти. ЛАНА: А, што има рупице? МИЛОШ: Кад погинеш и кад те нађу онда преломе плочице. Две половине иду са тобом у гроб а друге две у команду. ЛАНА: Баш 1/4е суморно. Па, што то носиш? МИЛОШ: За срећу. Кад су ме ранили.... оно код Товарника.... тад су ми гледали у плочице да ме препозна1/4у. ЛАНА: Оне те онда стално подсећа1/4у на то? МИЛОШ: Пусти. ЛАНА: Па, 1/4еси ли зато увек суморан? МИЛОШ: Ти знаш због чега сам такав. ЛАНА: Да, 1/4а знам због чега си такав. (Лана преломи плочице.) МИЛОШ: Курво!!! Преломила си ми плочице!!! ЛАНА: Морам да оперем косу. МИЛОШ: Мени 1/4е ово спасило живот, маму ти 1/4ебем!!! Ко си, бре, ти да ово ломиш!? Шта мислиш -- ко си?! Чу1/4еш ли шта те питам? Ко си ти да мени ломиш ствари, а?! Ја то носим пет година! ЛАНА: Што дижеш фрку око плочица. Купићеш нове. МИЛОШ: Али, ове су биле мо1/4е!!! ЛАНА: Биће и следеће. МИЛОШ: Пичка ти материна уображена! Уметничка! Возили смо се транспортером и мали Раде 1/4е хтео да веже пертле на чизмама. Било му тесно на његовом седишту па се заменио са мном. Кад 1/4е ударила кумулативна њему 1/4е однела обе ноге а само минут рани1/4е 1/4а сам седео на том седишту. Ти си у то време шетала пичић у "Соул фуду" и ти ћеш мени да ломиш плочице!? ЛАНА: Сад морам да се спремим. МИЛОШ: Не можеш сад да се спремаш! ЛАНА: Милоше, пусти ме закаснићу. Лет 1/4е рано у1/4утру. МИЛОШ: Закаснићеш да легнеш матором албину! ЛАНА: Пусти ме! МИЛОШ: Што сам 1/4а годину дана кокао шаку "Бенседина" дневно -- 1/4ебе ти се. Да ли то мени нешто значи -- и то ти се 1/4ебе. ЛАНА: Да. МИЛОШ: Шта -- да? ЛАНА: Да, 1/4ебе ми се. МИЛОШ: Видим. (Пауза.) МИЛОШ: Носиш и ову хаљину? Има велики деколте. Хоћеш ли у њо1/4 свирати пред маторим? Сећам се -- пре три године на Коларцу, кад си свирала, -- само сам те у сисе гледао, нисам те уопште слушао. Јебо те, како сам се те вечери смрзао. Само у сакоу на минус пет. Имао сам само маскирни гуњ а он не иде уз сако. Али, како сисе изгледа1/4у у овоме, брате! Свако може да их види. После вероватно дрка1/4у кад дођу кући. Говоре 1/4едан другом "Брате, ко ово кара?". А, ти -- мо1/4а. Јеби га. ЛАНА: Јесам ли спаковала регенератор? МИЛОШ: Јеси. ЛАНА: Шта радиш са том хаљином? МИЛОШ: Ништа, -- исцепаћу 1/4е. ЛАНА: Исцепаћеш 1/4е? МИЛОШ: Да. ЛАНА: Хаљину од хиљаду и седамсто марака ко1/4у ми 1/4е отац купио кад сам уписала Академи1/4у? Да у њо1/4 свирам на првом концерту? МИЛОШ: Са задовољством. ЛАНА: Са задовољством? МИЛОШ: Да. Носићеш 1/4е пред Форестером? ЛАНА: Увек си био сељак. Пред њим свирам послеподне у мало1/4 сали. То 1/4е вечерња хаљина. Милоше, дуго сам се спремала за ово. Професор 1/4е послао снимке Форестеру и човек треба да ми среди неколико малих концерата по британским музе1/4има. Живо ми се 1/4ебе да му показу1/4ем сисе. МИЛОШ: Утолико пре. ЛАНА: Шта, утолико пре? МИЛОШ: Утолико пре ћеш му показивати сисе. ЛАНА: Да1/4 ми то. МИЛОШ: 'Оћеш, курац! Бежи тамо. ЛАНА: Да1/4 ми 1/4е! МИЛОШ: А, зашто би ти отишла тек тако? Да видиш мало како гуза боли. ЛАНА: Да1/4 ми! МИЛОШ: Знам 1/4а шта ти хоћеш. Да одеш у Лондон и да те боли уво за Милоша. Е, не може. Има да ме запамтиш. ЛАНА: Јесам ли те звала да идеш са мном? МИЛОШ: Немам 1/4а шта тамо да тражим. ЛАНА: Да1/4 ми то!!! МИЛОШ: Бежи, бре! ЛАНА: Да1/4 ми 1/4е, 1/4а ћу да 1/4е поцепам!!! (Поцепа сво1/4у хаљину. Пауза.) МИЛОШ: Лана, волим те. ЛАНА: Пусти ме. (Пауза.) ЛАНА: Где су ми лекови? МИЛОШ: Боли те глава? ЛАНА: Сева. МИЛОШ: Мигрена? ЛАНА: Где су? МИЛОШ: Не знам. ЛАНА: Угаси светло. МИЛОШ: Зашто? ЛАНА: Смета ми. (Милош гаси светло. На другом спрату: Звони мобилни телефон. Бели пали светло и тражи телефон. Он и Жаклина су до тада водили љубав у кревету.) БЕЛИ: Хало? 'Де си, Рашо, брате! Ка'ем: 'Де си, Рашо, брате. Ка'ем: 'де си брате, идиоте! Како не чу1/4еш!? Је л' чу1/4еш, сад!? Батери1/4е су ослабиле!!! Шта!? Ба-те-ри-1/4е! Јеси ли набавио!? Кад!? Дери се мало!? Дери се мало, пичко!!! Пичкица, не може да се дере. Шта!? Шта!? Имам!? Пет сома сам ти дао -- 1/4ош шест кад видим сошку!!! Ово чу1/4еш, маму ти 1/4ебем. Ко? Батери1/4е!!! Јеби сво1/4у!!! Пел... Шта УНПРОФОР?? Је л' то 1/4ош увек посто1/4и?! Дери се, пичко!!! (Милош одоздо лупа у плафон.) МИЛОШ: Не дери се сељачино. БЕЛИ: Ако ти сиђем, брате... Ко1/4и Финац?! Шта, бре? Говори да ти пичку не разби1/4ем!!! Пуковник УНПРОФОРА Пелконен?! Боли ме уво ко сређу1/4е -- сутра у1/4утру да си донео. Ако за1/4ебеш -- муда си за1/4ебао. Ка'ем: ако за1/4ебеш, за1/4ебао си сво1/4а муда!!! Рекао сам да ћу те убити ако ме испалиш. Рек... Ма... ЖАКЛИНА: Угаси светло. БЕЛИ: Ко ти 1/4е рекао да смеш да упалиш цигарету? ЖАКЛИНА: Извини, Бели. Где 1/4е пепељара? БЕЛИ: Лепо устани па у ве-це шољу. 'А1/4де. ЖАКЛИНА: 'А1/4мо негде. БЕЛИ: Ћут! ЖАКЛИНА: Бели... БЕЛИ: Ћути, -- рекао сам!!! ЖАКЛИНА: Што си груб? БЕЛИ: Жаклина, глупа си к'о курац. Завежи. (На првом спрату.) МИЛОШ: Шта 1/4е то лупкало? ЛАНА: Шта 1/4е лупкало? МИЛОШ: Сад 1/4е нешто лупкало одатле. ЛАНА: То си ти лупао о плафон. МИЛОШ: Одавде се нешто чуло. Као да неко удара о цеви. ЛАНА: Где су 1/4ебени лекови? МИЛОШ: То си ти тукла о цеви, 1/4е л' тако ? ЛАНА: Зашто бих 1/4а ударала о цеви? МИЛОШ: Шта 1/4е ово? Ова бела тачка на четки? ЛАНА: Боли ме глава, престани. МИЛОШ: Ова четка 1/4е била црна. А, сада има белу тачку. ЛАНА: Пусти ме. МИЛОШ: Ово 1/4е антикорозивна бо1/4а. Где су ми наочаре? Ма, да. Антикорозивна бо1/4а са ради1/4атора. Нема грешке. Неко 1/4е лупао по цевима. ЛАНА: О чему ти причаш? МИЛОШ: О томе да си ти курва, драга мо1/4а. (На другом спрату.) ЖАКЛИНА: Бели. Е1/4, Бели. Је л' смем сад? БЕЛИ: Шта? ЖАКЛИНА: Да питам нешто? БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Нећеш да будеш груб? БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Хоћеш? БЕЛИ: Шта? ЖАКЛИНА: Бићеш груб ако те питам? БЕЛИ: Говори, Жаклина и не сери. ЖАКЛИНА: Зашто си продао ауто? БЕЛИ: То си хтела да питаш? ЖАКЛИНА: Аха. Много ми се свиђао тво1/4 "бе-ем-ве". Бели. Е1/4, Бели. БЕЛИ: Шта 1/4е? ЖАКЛИНА: Па, што си продао ауто? Да би купио "мечку"? Знаш ко1/4е 1/4а волим? Оне... БЕЛИ: Жаклина. ЖАКЛИНА: А? БЕЛИ: Не сери више. Колико 1/4е сати? ЖАКЛИНА: Поноћ. БЕЛИ: Већ? ЖАКЛИНА: Излазиш негде? Је л' могу и 1/4а? БЕЛИ: Не. ЖАКЛИНА: А, са ким идеш? БЕЛИ: Јеси ли чула нешто малопре? ЖАКЛИНА: Шта? БЕЛИ: Као да неко лупка о цеви? ЖАКЛИНА: Не. Нервозан си, Бели. Због мури1/4е? БЕЛИ: Мури1/4а. Нема више мури1/4е. ЖАКЛИНА: Шта ти 1/4е вечерас? БЕЛИ: Колико си рекла да 1/4е сати? ЖАКЛИНА: Поноћ, 1/4ебо те. БЕЛИ: Жаклина. ЖАКЛИНА: Молим? БЕЛИ: Чисти се. ЖАКЛИНА: А? БЕЛИ: Чисти се. ЖАКЛИНА: Где да се... чистим? БЕЛИ: Супер нам 1/4е било, лепо смо се зезали, одлично се 1/4ебеш -- просто да човек заборави колико си глупа. Ево ти... нешто лове, купи себи крпице. Бели ни1/4е стипса. Пали. Само пожури. ЖАКЛИНА: Шта... БЕЛИ: Жаклина, немо1/4 да ти понављам. Купи се и иди. Бели 1/4е увек био коректан према сво1/4им рибама. Узми лову и излази. ЖАКЛИНА: А када ћемо се видети... поново? БЕЛИ: Нећемо се видети. ЖАКЛИНА: А? БЕЛИ: Брже то, Жаклина. ЖАКЛИНА: Што ме тераш... БЕЛИ: Брже. ЖАКЛИНА: Чека1/4, не могу тако брзо. БЕЛИ: Брже. ЖАКЛИНА: Стани... Бели... БЕЛИ: Напоље!!! (Избаци 1/4е из стана. Жаклина куца на врата. Бели отвори.) ЖАКЛИНА: Заборавила сам... гаћице. Не могу да их нађем.... Где смо били кад си... БЕЛИ: Не треба1/4у ти. Пали. ЖАКЛИНА: Чека1/4... БЕЛИ: Ионако си више без њих него са њима. Марш напоље! (Жаклина се ухвати за ногу од кревета.) ЖАКЛИНА: Немо1/4 да ме тераш, молим те! БЕЛИ: Марш! ЖАКЛИНА: Нећу! БЕЛИ: Молим? Бели никад ни1/4е тук'о жене. Да не буде срања -- боље сама. ЖАКЛИНА: Кажи ми зашто? БЕЛИ: Боље изађи сама!!! ЖАКЛИНА: Знам шта трипу1/4еш... Пусти ме да кажем... Ја знам да си ти утриповао да сам 1/4а са тобом због лове... Ти си такав тип... Никоме не веру1/4еш. Бели, ово нисам никоме рекла... Боли ме уво за лову и за то што си продао "бенџу", мада ниси морао, био 1/4е "бе-ем-ве" до 1/4а1/4а.... Не мораш више ништа да ми купиш... Нигде да ме изведеш, боли ме уво да ли ће она сисата курвица из IV/2 да ме види да улазим у "бенџу " или у смрдљиву "петна1/4у"... Боли ме уво, Бели... Ја те волим. Капираш? Ја сам глупа али нисам толико глупа да не знам шта осећам... Веру1/4 ми. Ни1/4е лова. БЕЛИ: Ти мене волиш? Јеси ли ти то мени рекла да ме волиш? ЖАКЛИНА: Јесам, Бели. БЕЛИ: Немо1/4 то више никада да кажеш. Пали. ЖАКЛИНА: А, где ћеш ти? БЕЛИ: Селим се. ЖАКЛИНА: Стварно!? Кад? Негде у центар? БЕЛИ: Сутра у1/4утру. Више се нећемо видети. ЖАКЛИНА: Нећу, уби1/4 ме. БЕЛИ: Пусти та1/4 кревет! Лепо смо се туцали -- немо1/4 сад да делим шамаре овде. ЖАКЛИНА: Зашто? БЕЛИ: Доста 1/4е било. Био сам коректан према теби и.... ЖАКЛИНА: Ти имаш другу! БЕЛИ: Жаклина... ЖАКЛИНА: Ко 1/4е курва?! БЕЛИ: Ма, пали, бре! ЖАКЛИНА: Немо1/4! БЕЛИ: Пусти ми ногу, разбићу те! ЖАКЛИНА: Ноге ћу да ти љубим, само немо1/4 да ме тераш. БЕЛИ: 'Оћеш да пустиш? ЖАКЛИНА: Хоћу да будем са тобом! БЕЛИ: Риба 1/4е луда, 1/4ебеш ми све. ЖАКЛИНА: Ти си мо1/4! БЕЛИ: Бежи, бре!!! ЖАКЛИНА: Бели... (Бели 1/4е избаци напоље. Жаклина куца на врата. Бели отвори врата и упери 1/4о1/4 пиштољ у главу.) БЕЛИ: Шта ћемо сад? ЖАКЛИНА: Уби1/4. БЕЛИ: 'А1/4де, лепо се спаку1/4 и иди кући. ЖАКЛИНА: Ја се у школу не враћам без тебе. Она сисата курва да умре од среће. А где се селиш? БЕЛИ: Палим преко црте. ЖАКЛИНА: Палиш ме да ме откачиш. БЕЛИ: Добро, селим се на Нови Београд. ЖАКЛИНА: Лажеш. Стално говориш да ти се повраћа од блокова 1/4ер си одрастао тамо. Ти имаш курву -- призна1/4. БЕЛИ: Хоћеш ли сама или да те 1/4а... ЖАКЛИНА: Ја сам тебе нашла и ти си мо1/4. Без тебе ... уби1/4 ме. БЕЛИ: Ја сам, бре, тебе покупио у "Џо1/4у". Ниси знала с ким ћеш пре да легнеш. ЖАКЛИНА: Ал' сам тебе заволела. БЕЛИ: Јебо те, ал' си ти глупа. Рекао сам ти да то не говориш! Марш доле! ЖАКЛИНА: Јесам, али немо1/4 да ме тераш. БЕЛИ: Жаклина, не за1/4ебава1/4 се!!! (Жаклина лизне цев пиштоља.) ЖАКЛИНА: Како си секси са утоком. (Пауза.) БЕЛИ: Улази унутра. Како мушкарац ниско падне. (Улазе.) 'А1/4де. ЖАКЛИНА: Оно? БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Ти и 1/4а смо у возу. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: И путу1/4емо. БЕЛИ: То ми 1/4е 1/4асно, глупачо. ЖАКЛИНА: Добро, Бели. Путу1/4емо и.... БЕЛИ: Шта си обукла? ЖАКЛИНА: Ону мо1/4у златну хаљиницу. БЕЛИ: Срање. Тера1/4 даље. ЖАКЛИНА: Ти улазиш -- 1/4а седим у пуном купеу. Слободно 1/4е само место насупрот мом. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Ти ме гледаш... онако. БЕЛИ: Срање... 'А1/4де даље. ЖАКЛИНА: Вруће 1/4е и мени се зно1/4е бутине. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Хладим се... нечим. БЕЛИ: Читаш спорт. Француски L 'Equipe. Њиме се хладиш. ЖАКЛИНА: Л... Шта? БЕЛИ: Тера1/4 даље. ЖАКЛИНА: Гледам те... имаш билдерску ма1/4ицу. БЕЛИ: Глупачо, -- имам Армани1/4ево летње одело. ЖАКЛИНА: Видим утоку испод одела. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Сасвим мало размакнем бутине.... БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Ти ме гледаш. Палим те. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Излазим из купеа. БЕЛИ: Зашто сад излазиш из купеа? ЖАКЛИНА: Враћам се брзо. Мало размакнем бутине. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Више немам гаћице испод. БЕЛИ: Аха. Рекао сам ти. ЖАКЛИНА: Шта? БЕЛИ: Тера1/4 даље. ЖАКЛИНА: Ти можеш све да видиш. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Улазимо у тунел. БЕЛИ: Аха. ЖАКЛИНА: Имамо десет минута форе до Сутомора... БЕЛИ: Сутоморе!? Какво Сутоморе, ма1/4ку ти 1/4ебем сељачку?! Какво Сутоморе, глупачо новобеоградска?! Јеси ли некад чула за Те-Же-Ве? А? 'А1/4де, марш напоље!!! ЖАКЛИНА: Бели.... БЕЛИ: Напоље! (Избаци 1/4е напоље. Бели отвори плакар. Из њега извади 1/4едно савршено одело на вешалици и положи га на кревет. Извади и сасвим малу, спаковану ручну торбу и стави 1/4е поред одела. Пусти музику и почне жестоко да ради склекове на поду. На првом спрату.) МИЛОШ: Је л' чу1/4еш наркомане како дивља1/4у по згради? То све треба побити. А1/4де сад реци -- откуд антикорозивна бо1/4а на четки за косу? ЛАНА: Остави ме на миру, садисто. МИЛОШ: А, почели смо да губимо живце. 'А1/4де лепо реци. ЛАНА: Јеси ли ти сакрио мо1/4е лекове? МИЛОШ: Шта трипу1/4еш? Зашто бих 1/4а сакривао тво1/4е лекове? ЛАНА: Нигде их нема. Колико 1/4е сати? МИЛОШ: Прошла 1/4е поноћ. ЛАНА: Нећу стићи да се спаку1/4ем! Још само сутра да доби1/4ем напад мигрене пред Форестером... МИЛОШ: Не скрећи тему. Зашто си лупала четком о цеви? ЛАНА: Где су? МИЛОШ: Коме да1/4еш сигнале? ЛАНА: Немо1/4 да ме малтретираш! Сева ми у слепоочницама!!! МИЛОШ: Је л' оном типу одозго? ЛАНА: Ти си болестан. Никаквог лупкања ни1/4е било. Ништа се ни1/4е чуло. МИЛОШ: Кажи слободно. Њему да1/4еш сигнале? ЛАНА: Где сам их последње видела? Купатило. (Зачу1/4у се не1/4аки ударци о цеви. На другом спрату -- Бели покушава да чу1/4е знаке ко1/4и су му већ промакли.) МИЛОШ: Па, добро, курво 1/4е л' ' ти мислиш да сам 1/4а глув?! Или да сам будала!? ЛАНА: Не могу да веру1/4ем. МИЛОШ: Ево, сад се лепо чуло!!! Реци, курво -- шта ћеш сад? Да кажеш да се не чу1/4е? (Саплете се о паркет.) Целог ћу га почупати!!! ЛАНА: Ово ми радиш да ме мучиш? Да ме сутра упропастиш, 1/4е л' тако? МИЛОШ: Јебала си се са типом одозго? Док Милош прода1/4е чарапе и козметику по предузећима? А? Јесте ли на нашем кревету, а? А, на мо1/4им стварима? Је л' ми свршио на наочаре? Има1/4у необичне флеке. Да 1/4а то после ставим на очи, а? Јеси ли њему давала сигнале? ЛАНА: Јесам. (Пауза.) МИЛОШ: Шта 1/4еси? ЛАНА: Била сам са типом одозго. МИЛОШ: Где си била? ЛАНА: Јебала сам се са типом са другог спрата. Јеси ли сад задовољан? МИЛОШ: А? ЛАНА: Кад год окренеш леђа, по пет пута, по седам пута на дан. МИЛОШ: Стварно? ЛАНА: Је л' могу сад у апотеку? Претпостављам да ти нећеш да ми купиш лекове. МИЛОШ: Ти то мени озбиљно? ЛАНА: Мртво. (Пауза.) МИЛОШ: Ни1/4е требало да напустим студи1/4е. ЛАНА: Ти стварно ниси нормалан. МИЛОШ: Види на шта сам се направио. Упропастиле ме комуњаре, маму им 1/4ебем. Види како говорим -- као Ган-ци са Кванташа. Кад прода1/4ем женама чарапе по фирмама -- боље и не може. Знаш да не могу да се сетим како почиње 1/4ебена Или1/4ада? Цело послеподне покушавам да се сетим. ЛАНА: Ко1/4а апотека 1/4е дежурна? Ићи ћу са виолином и ручном торбицом, видим. МИЛОШ: Чека1/4. Је л' оно истина? ЛАНА: Наравно. Тип 1/4е феноменално разви1/4ен и с1/4а1/4ан 1/4е у сексу. МИЛОШ: Добро.... ЛАНА: Има курац од тридесетдва центиметра. Колики 1/4е тво1/4? МИЛОШ: Лана... ЛАНА: Радили смо то и на нашем кревету а нарочито на тво1/4им наочарима. Ту смо на1/4чешће. МИЛОШ: Ова1/4... ЛАНА: Вози "мечку". Шта ти возиш? МИЛОШ: Вози црног "бе-ем-веа". Гледам стално на паркинг. ЛАНА: Сувише 1/4е он добар фра1/4ер за црни "бе-ем-ве". Тип плива у парама. Колико ти зарађу1/4еш? МИЛОШ: Ти се играш. Је л' било нешто или ни1/4е? ЛАНА: Рекла сам ти. МИЛОШ: Зезаш ме, боли те уво. А, опет -- они ударци. Боже. ЛАНА: Сигнали. Колико пута лупнем о цеви толико пута ћемо се креснути тог дана. МИЛОШ: Ја стварно понекад претерам... ЛАНА: Не претеру1/4еш уопште. МИЛОШ: Патолошки сам љубоморан, знам, али то 1/4е зато што... ЛАНА: Кад ме 1/4е дохватио на наочарима... МИЛОШ: Лако ти 1/4е да се за1/4ебаваш. Извини, 1/4еби га. ЛАНА: Нисам могла да ходам после. МИЛОШ: Добро, укапирао сам. ЛАНА: А, како има лепу гузу. МИЛОШ: Лана, укапирао сам, немо1/4 више. Дођи да те мачак мази. ЛАНА: А кад га ухватим за... МИЛОШ: Престани!!! (Пауза.) Сачувао сам сто марака да ти дам кад кренеш. Више нисам могао. (Лана узме новчаницу и исцепа 1/4е.) Е, 1/4еби га. ЛАНА: Могу ли сад у апотеку? МИЛОШ: Ма, боли тебе уво за мене. ЛАНА: Не могу да веру1/4ем да се ово дешава. МИЛОШ: Заборавио сам и енглески. ЛАНА: Па? МИЛОШ: Па, шта ћу 1/4а тамо? ЛАНА: То више ни1/4е битно. Ти си сво1/4е рекао. Идем у апотеку. МИЛОШ: Немо1/4 да идеш. ЛАНА: Милоше, ионако нећу стићи да се спаку1/4ем. Пусти ме бар да... МИЛОШ: У Лондон. ЛАНА: Шта -- у Лондон? МИЛОШ: Немо1/4 да идеш у Лондон. Остани. ЛАНА: У Битке на Неретви? Са тобом? МИЛОШ: Вратићу се на факс. ЛАНА: Ма, враћа1/4 се ти где хоћеш. Тебе, Милоше, више нема. Склони се. МИЛОШ: Немо1/4, молим те. ЛАНА: Склони се. Боли ме. МИЛОШ: Шта ти 1/4е фалило? Бар си имала чарапе. ЛАНА: Хоћеш ли се склонити? МИЛОШ: Шта хоћеш, у ратно време жене су се курвале за чарапе. ЛАНА: Е, 1/4а више нећу да се курвам за чарапе. МИЛОШ: А, курвала си се? ЛАНА: Рекла сам ти. МИЛОШ: Опет ме за1/4ебаваш. Је л' нећеш да идеш? ЛАНА: Склони се одатле! МИЛОШ: Ја те нећу пустити да одеш. Ти си сувише драгоцена. ЛАНА: Пичко мушка! МИЛОШ: Борићу се за тебе. ЛАНА: Ма, пусти ме да прођем!!! МИЛОШ: Нећеш отићи. ЛАНА: Идем! МИЛОШ: Не идеш! ЛАНА: Идем!!! МИЛОШ: Е, да видимо!!! (Вади њене ствари из торби и баца их по соби.) Волим те, цркла дабогда!!! (Пауза.) ЛАНА: Ни то више ни1/4е битно, Милоше. МИЛОШ: Оно... за типа 1/4е била... за1/4ебанци1/4а? ЛАНА: Наравно да 1/4е била. МИЛОШ: Немо1/4 да идеш... Молим те. ЛАНА: Јадни мо1/4 Милоше. (Пауза.) Боли ме. МИЛОШ: Ево, мачак. (Гаси светло. На другом спрату: Звоно на вратима. Бели отвара. Пиштољ 1/4е на кревету.) БЕЛИ: Јесам ли ти, глупачо, рекао да се чистиш?! Ко си , бре, ти? ЧАСЛАВ: Видим, не с1/4ећаш се. БЕЛИ: Шта 'оћеш, матори? 'А1/4де, бежи одатле. ЧАСЛАВ: М1/4ењ'о си паре код мене, пре м1/4есец дана, с1/4ећаш се? БЕЛИ: Ти мене за1/4ебаваш, деда? ЧАСЛАВ: Ост'о си ми дужан. БЕЛИ: Бели никоме не оста1/4е дужан. Сад ћу да ти платим. (Часлав упери пиштољ у Белог.) ЧАСЛАВ: Ни макац, ди1/4ете. (Пауза.) БЕЛИ: Ууууу, сад ће да буде зезања. ЧАСЛАВ: Улаз'. БЕЛИ: Јеси ли добро, деда? А? Срце те држи? Боље да те држи. Сад ћемо да се карамо ти и 1/4а. Шта пи1/4еш? ЧАСЛАВ: Не пи1/4ем. БЕЛИ: Ја ћу да попи1/4ем. Да ми лакше падне кад те будем ломио. ЧАСЛАВ: Ост'о си ми дужан. БЕЛИ: Колико 1/4е сати? ЧАСЛАВ: Немам сат. БЕЛИ: Имамо форе до 1/4утра. Радо бих те шибао и дуже али, 1/4еби га, путу1/4ем. Молићеш ме да пожурим. ЧАСЛАВ: Рек'о си дони1/4ет'. БЕЛИ: У то име. Шта сам дужан? ЧАСЛАВ: Заборавио си. Ми1/4ењ'о си код мог паше у баракама. Ниси им'о ситно и рек'о си дони1/4ет' два'ес' марака. На ри1/4еч. БЕЛИ: Двадесет марака!? Зато се и не сећам, 1/4еби га. За двадесет марака да губиш главу, деда?! То 1/4е принцип. ЧАСЛАВ: Не ваља кад за1/4миш а заборавиш. БЕЛИ: Јеби га, брзо се живи. А, ко си ти -- 1/4а се тебе нешто слабо сећам. ЧАСЛАВ: Часлав Коприв'ца. Ми1/4ењ'о си код мене. БЕЛИ: То ми ништа не значи. Ни1/4е битно. Је л' смем? Ево, Чаславе... педесет. ЧАСЛАВ: Рек'о си дони1/4ет дваес. БЕЛИ: Увек проблем са сићом, брате. Педесет, нема фрке. Гледа1/4 да их потрошиш пре него што изађеш одавде. После нећеш моћи. ЧАСЛАВ: Не. БЕЛИ: Дуга 1/4е ноћ. Викаћеш ти и "немо1/4" -- полако, деда. ЧАСЛАВ: Да1/4 кол'ко си дужан. БЕЛИ: Може у динарима? ЧАСЛАВ: Јок. БЕЛИ: Опусти се, матори. Слободно узми. Даћу ти и целих сто кад завршим са тобом. ЧАСЛАВ: Јок. БЕЛИ: Капирам. Нема зезања са принципима. Са животом 1/4ош и може да зеза, али са принципом -- не. ЧАСЛАВ: Сам' ти, ди1/4ете, изравна1/4 дуг. БЕЛИ: Журиш? Мени 1/4е таман било досадно. Не могу да спавам а имам авион тек у1/4утру. ЧАСЛАВ: 'Оћеш дат' ил' нећеш? БЕЛИ: Немо1/4 да дижеш глас, матори. Остаћеш без њега. ЧАСЛАВ: Остав' се ти мога гласа него враћа1/4 мо1/4е. БЕЛИ: Чека1/4, стварно нећеш да узмеш педесет? ЧАСЛАВ: Сам' што 1/4е мо1/4е. БЕЛИ: Како се ти зезаш, матори. А, одакле си? ЧАСЛАВ: Из Сара1/4'ва. БЕЛИ: Имао сам ортака у Сара1/4еву. Душкета. Душке 1/4е имао на1/4бољу гуд-ро у СФРЈ. А, нешто ми не звучиш као Сара1/4ли1/4а? ЧАСЛАВ: Скоро сам дош'о у Сара1/4'во. Живио сам у При1/4едору, одатле сам родом. БЕЛИ: Где 1/4е 1/4ебени При1/4едор? ЧАСЛАВ: На Сани. Испод Козаре. Ал' нећ' се 1/4а више за1/4ебават' с тобом. Врати мо1/4е и 1/4а одо'. Иначе... БЕЛИ: Иначе? ЧАСЛАВ: Вид1/4ећеш. БЕЛИ: Опасно 1/4е почело вечерас. Последња ноћ у Београду -- ко зна шта ће 1/4ош да буде. Стварно ћемо да видимо. Какав си изнутра, деда? ЧАСЛАВ: Ти, изгледа, не'ш да вратиш? БЕЛИ: Ти, изгледа, не знаш шта ће са буљом да ти буде? ЧАСЛАВ: Ко те тако васпитао? БЕЛИ: Ниси ти баш сво1/4, деда. Много се за1/4ебаваш. ЧАСЛАВ: Да1/4 што си дужан и квит смо. БЕЛИ: Жао ми 1/4е, немам ситно. ЧАСЛАВ: Им'о си кад уситнити. БЕЛИ: Сам ово тражиш. ЧАСЛАВ: Мислио си -- изб1/4еглица, за1/4ебаћу га како волим. БЕЛИ: Ослепећеш од батина. ЧАСЛАВ: Све сам 1/4а то већ видио БЕЛИ: Ово 1/4ош ниси. ЧАСЛАВ: Још 1/4едном те, ди1/4ете, питам -- 'оћеш вратит' мо1/4е ил' не? БЕЛИ: Глуп си ко курац, Босанчино. Немам двадесет -- имам педесет марака, идиоте. Педесет 1/4е веће од двадесет. Двадесет 1/4е мање од педесет. Је л' те то неко у тво1/4о1/4 планини учио, а, дебилу? ЧАСЛАВ: Не псу1/4 тол'ко, ди1/4ете. Врати мо1/4е. БЕЛИ: Немам. ЧАСЛАВ: 'Оћеш дат'? БЕЛИ: Нећу дат', Му1/4о. (Часлав га удари кундаком у главу. Бели падне. Звоно на вратима.) ЧАСЛАВ: Не зови ме Му1/4о. (Пауза. Звоно) БЕЛИ: Пуца1/4. ЧАСЛАВ: Прво -- мо1/4е. БЕЛИ: Пуца1/4. ЧАСЛАВ: Ди1/4ете, не за1/4ебава1/4 се. Да1/4, и да се са миром разиђемо. БЕЛИ: Немаш муда? ЧАСЛАВ: Ди1/4ете... БЕЛИ: Пуца1/4!!! (Жаклина на вратима. Бели насрне на Часлава. Пуцањ. Бели падне. Први и други спрат.) ЛАНА: Шта 1/4е то било? ЖАКЛИНА: Бели!!! МИЛОШ: Наркомани! ЛАНА: Био 1/4е пуцањ!? ЧАСЛАВ: Не бо1/4 се, ди1/4ете, пуц'о сам у ноге, жив 1/4е. МИЛОШ: Где си кренула? ЛАНА: Нешто се десило? ЖАКЛИНА: Шта се десило? МИЛОШ: Шта тебе брига шта се десило? ЛАНА: Убили су некога! ЖАКЛИНА: Крв... мама... телефон... Где 1/4е телефон!? МИЛОШ: Остани ту! ЛАНА: Пусти ме да изађем. ЧАСЛАВ: Нема изласка док се не измире дугови. Бац' то! ЖАКЛИНА: Крвари... ЧАСЛАВ: Нисте ви овд1/4е ни омирисали крви. Уви1/4 му то. Узми плахте и исци1/4епа1/4 на танко. МИЛОШ: То 1/4е због оног горе? Због њега? Са се питаш -- да ли 1/4е мртав? Можда крвари? А можда 1/4е само чистио пиштољ? ЛАНА: Пусти ме да прођем! БЕЛИ: Пусти ме, глупачо! ЛАНА: Пусти ме! ЧАСЛАВ: Пусти цуру да те преви1/4е. Искрварићеш. МИЛОШ: Стало ти 1/4е? БЕЛИ: Боли ме курац за глупачу. ЛАНА: Стало ми 1/4е! ЧАСЛАВ: Вежи га, цуро. Тим плахтама. МИЛОШ: Е, тако 1/4е већ боље. Сад нећеш изаћи. БЕЛИ: Убићу те. МИЛОШ: Ја сам то наслутио одавно, Лана. ЧАСЛАВ: Е, тако. (Жаклина плаче. Лана плаче. На првом спрату.) МИЛОШ: Ти стварно због њега плачеш? Због њега. Истина 1/4е. Лежим у мраку. Почело 1/4е светло да ми смета. Знаш ли зашто два месеца лежим овде? Ни1/4е грип. Чувам стражу. Пазим да ми се дево1/4ка не по1/4ебе са криминалцем. Слушам. Прислањам чашу уз плафон. Шуњам се на спрат па му вирим кроз кључаоницу. Згодан тип. Али нема курац од тридесет два центиметра. Кад сте то радили? Кад 1/4а одем код мо1/4их? Јебо их недељни ручак, сто пута сам им рекао да не могу да долазим. Са њим, Лана? Због пара? Татица? Те-Же-Ве? Француска? Флорида? А, 1/4а мислио она ће да воли типа ко1/4и 1/4е пукао али 1/4е добар. Пропалог студента? Био 1/4е у Вуковару, продавао 1/4е гориво, прода1/4е чарапе али 1/4е добар ко леба. Мене су комуњаре с1/4ебале, њега дигле. Јеби га. ЛАНА: Нису комуњаре. Сам си се с1/4ебао. МИЛОШ: Молим? ЛАНА: Сам си крив. Што си такав. МИЛОШ: Сам сам крив? ЛАНА: Аха. Из1/4ел'и те комплекси а мука те 1/4е само дотукла. МИЛОШ: Ти немаш права да ме анализираш. Ти си овде курва а не 1/4а. ЛАНА: Нема више права. Само живот. Тебе више нема, Милоше. (Пауза.) МИЛОШ: Да, нема ме. ЛАНА: Шта бих 1/4а са тобом? МИЛОШ: Не знам. ЛАНА: За мене посто1/4и бољи. Неко жив. МИЛОШ: Неко жив. ЛАНА: Сви су бољи. (Пауза. Пауза.) МИЛОШ: Знаш, Лана... ЛАНА: Кажи, мачак. МИЛОШ: Нека си. ЛАНА: Шта? МИЛОШ: Била са њим. ЛАНА: Ха! (Пауза.) МИЛОШ: Остани. Ево, нема везе. Заборавићемо. Све што 1/4е било -- брише се. Ја то могу. Прошао сам и много горе. Видео сам страшне ствари. Шта људи раде 1/4едни другима. Ово 1/4е ништа. Знаш како каже Рилке: Биће све поново велико и снажно. Остани са мном. ЛАНА: Мене 1/4ако, 1/4ако боли глава и 1/4а морам да спавам. У1/4утру одлазим. Више нећемо разговарати о томе. Лаку ноћ. (Угаси светло и остави Милоша у мраку.) ЧАСЛАВ: Ли1/4епо да1/4 мо1/4е па да се разилазимо. БЕЛИ: Мртав си. ЧАСЛАВ: Можда. 'Оћеш ли ми вратит' мо1/4е? БЕЛИ: Рекао сам ти, Му1/4о, да не дам. ЧАСЛАВ: Не знаш ти шта 1/4е бали1/4а. Немо1/4 ме тако зват', очи1/4у ти, 1/4ер ћу те убит'. БЕЛИ: Мртав си, Му1/4о. (Ударац.) Јаче, Му1/4о. (Ударац.) Шта 1/4е, Му1/4о, не можеш 1/4аче!? (Ударац.) Јаче то. Мушки, Му1/4о. (Ударац.) Јаче, Му1/4о!!! (Ударац!) То... Му...1/4о. Ја...че... ЖАКЛИНА: Престани, Бели!!! БЕЛИ: Ммм...арш... глу...пачо. ЧАСЛАВ: Остави га, цуро, сам ће се он смирити. (Пауза.) Да1/4 мо1/4е. БЕЛИ: Не... дам... (Ударац.) Колико... тражиш? ЧАСЛАВ: Дваес марака. БЕЛИ: Немам... си...тно... ЖАКЛИНА: Имам 1/4а по педесет ЧАСЛАВ: Ја сам' тражим што 1/4е мо1/4е. Ништа више. БЕЛИ: Колико? ЧАСЛАВ: Мо1/4е. Јес' глув? БЕЛИ: Немам... ситно, чу1/4еш? ЧАСЛАВ: Е, то не ваља. БЕЛИ: Ти утеру1/4еш... камате? ЧАСЛАВ: 'Оћеш ли ми вратит'? БЕЛИ: Колико? Сто... Двеста? ЧАСЛАВ: Ди1/4ете, не замлаћу1/4 ме. БЕЛИ: Ти си неки... већи играч. Колико? ЧАСЛАВ: Мо1/4е. БЕЛИ: Наби1/4ем ти тво1/4е у буљу, Му1/4о! (Ударац.) ЖАКЛИНА: Доста!!! ЧАСЛАВ: Ти се, цуро, не ми1/4еша1/4. Ово ни1/4е за жене. Мен' су бали1/4е... Не знаш ти ништа о томе, дете. БЕЛИ: Наћи ћу те... ископаћу те... из тво1/4е рупе. ЧАСЛАВ: Лако ћеш ме наћ' -- у Бата1/4ници. Рани1/4е сам био у Пионирском граду. Мо1/4 1/4е син ту спав'о кад 1/4е иш'о на ескурзи1/4у. Можда 1/4е био у исто1/4 соби гд1/4е и 1/4а. Мислим се -- можда 1/4е ово исти 1/4астук. Ту 1/4е Браца главу држ'о. Имам и нешто родбине овд1/4е. Пашу из Зен'це и жену му. У баракама у Земуну. Ту си дош'о паре да ми1/4ењаш. Не буд' сми1/4ешан -- нећ' се 1/4а крит' од тебе. Немам 1/4а више ни рашта ни од кога б1/4ежат'. БЕЛИ: Колико? ЧАСЛАВ: Мо1/4е. БЕЛИ: Петсто? ЧАСЛАВ: Ти, богами, добро живиш. (Пауза.) БЕЛИ: Колико 1/4е сати? ЧАСЛАВ: Глуво неко доба. БЕЛИ: Реци -- колико. ЧАСЛАВ: Рек'о сам ти, ди1/4ете. БЕЛИ: Сома? ЧАСЛАВ: А? БЕЛИ: Хиљаду? ЧАСЛАВ: Јок. БЕЛИ: Она1/4 ко те послао ти 1/4е рекао колико да тражиш. ЧАСЛАВ: Нико мене ни1/4е посл'о. БЕЛИ: Нећеш хиљаду а хоћеш дваес? ЧАСЛАВ: Тако. БЕЛИ: Још 1/4едном -- немам ситно. ЧАСЛАВ: Тво1/4а ствар. БЕЛИ: Одвежи ме па ћу уситнити негде. ЧАСЛАВ: Јок. БЕЛИ: Може глупача да иде. Да1/4 њо1/4 да уситни. ЖАКЛИНА: Хоћу, Бели. ЧАСЛАВ: Ни макац. БЕЛИ: Па, шта онда хоћеш? ЧАСЛАВ: Мо1/4е. БЕЛИ: Како да доби1/4еш то!? ЧАСЛАВ: Снађи се. (Пауза.) БЕЛИ: Колико? ЧАСЛАВ: И мен' после кажеш да сам глуп? БЕЛИ: Не, 1/4а сам глуп. Колико? ЧАСЛАВ: Немаш ти те паре, ди1/4ете. БЕЛИ: Ту смо. Решио си од мене да се скућиш, а? Да извучеш од Белог лову, да направиш бизнис и запослиш жену и децу. Је л' тако, деда? ЧАСЛАВ: Немам 1/4а кога да упослим. БЕЛИ: Имаш, имаш. Пун вас 1/4е град, пичка вам материна. ЧАСЛАВ: Не псу1/4. БЕЛИ: Кажи цифру. ЧАСЛАВ: Рек'о сам. Да1/4 што 1/4е мо1/4е. БЕЛИ: Теби 1/4е ово занимљиво? ЧАСЛАВ: Јок. БЕЛИ: Јебо те. Два сома... хиљаде? ЧАСЛАВ: Јок. БЕЛИ: Дакле, профи. ЧАСЛАВ: Нисам профа. Грађевински радник. БЕЛИ: Ко те пустио са ланца, маму му 1/4ебем. Требало 1/4е да останеш да носиш бетон по Босни док ти кичма не пукне, животињо босанска. ЧАСЛАВ: К'о да ниси им'о родитеља но си у свињцу раст'о. Пуна су ти уста погани. 'Оћеш враћат? БЕЛИ: Вратићу тебе у дупе из ко1/4ег си испао. И ти и сви тво1/4и. ЧАСЛАВ: Мо1/4е не дира1/4!!! (Ударац.) БЕЛИ: Убићу те!!! ЧАСЛАВ: Уби1/4. Ал' мо1/4е да вратиш. И то одма'. БЕЛИ: Колико? (Ударац.) Муууууу-1/4оооооо. (Ударац.) ЖАКЛИНА: Немо1/4 га више, молим те ко Бога. БЕЛИ: Марш, глупачо, маму ти 1/4ебем. ЧАСЛАВ: Немо1/4 ме, ћеро, ко Бога молит'. Поган сам ти 1/4а за то. БЕЛИ: Кажи... ко те послао? ЧАСЛАВ: Нико. Сам сам дош'о. БЕЛИ: Курац си ти... грађевински радник. Про...фесионалац а нико га не ...шаље? ЧАСЛАВ: Нико. БЕЛИ: Укруг. (Пауза.) Колико 1/4е сати? ЖАКЛИНА: Свануће ускоро. (Пауза.) БЕЛИ: Слуша1/4, Чаславе. Ја у1/4утру путу1/4ем. ЖАКЛИНА: Где? БЕЛИ: Марш, кучко! ЧАСЛАВ: И? БЕЛИ: Са овим овде сам готов. Палим из земље. У добро време си наишао. У ормару, на горњо1/4 полици, испод кути1/4е за ципеле имаш пет хиљада марака. Пише "Ив Сен Лоран" на кути1/4и. Узми и пусти ме. Идем с миром. Ја теби паре -- ти мене одвежеш и ћао. Ништа се ни1/4е десило. ЧАСЛАВ: Јок. Док мо1/4е не вратиш нема мицања. БЕЛИ: Ево ти и ка1/4ла. То-зла. Скини ми 1/4е, слободно. Вреди сигурно 1/4ош два сома... хиљаде. Оке1/4? ЧАСЛАВ: Ди1/4ете, нећ' ти понављат' више. ЖАКЛИНА: Где идеш, Бели? БЕЛИ: Ћут'. ЖАКЛИНА: Поведи и мене. БЕЛИ: Марш, глупачо, маму ти 1/4ебем! ЧАСЛАВ: Што 1/4е ћераш ко псето? БЕЛИ: Чаславе, 1/4еси ли ме чуо? ЧАСЛАВ: Шта? БЕЛИ: Узми лову и пусти ме!!! ЧАСЛАВ: Како си ос1/4етљив, ди1/4ете. И мо1/4 1/4е Брацо тако врискао на на1/4мању ситницу. БЕЛИ: Свануће, матори. ЧАСЛАВ: Баш добро. БЕЛИ: Ја имам авион у1/4утру. ЖАКЛИНА: Идеш авионом? Молим те, молим те, поведи и мене. Ја сам авионом летела само до Тивта. Молим те, Бели. БЕЛИ: Кажи, Чаславе, 1/4е ли поштена понуда? ЧАСЛАВ: Ко1/4а понуда? Имаш мо1/4е? БЕЛИ: Ово се не дешава. ЖАКЛИНА: Води ме. БЕЛИ: Матори, пет сома и ка1/4ла. Уместо 1/4ебених дваес. Узми. Неће ти нико ништа кад ме пустиш, кунем ти се. Идем одавде. Је л' поштено? (Чу1/4у се 1/4ачи ударци о цеви. На првом спрату Милош ослушку1/4е.) БЕЛИ: Јесте ли чули?! ЧАСЛАВ: Да. БЕЛИ: Шта 1/4е то? ЧАСЛАВ: Кога брига. Врати. БЕЛИ: За1/4ебаваш ме, дупе ми помераш. Је л' поштена понуда? ЧАСЛАВ: Јок БЕЛИ: Ни1/4е?! ЧАСЛАВ: Ни1/4е. БЕЛИ: Шта хоћеш 1/4ош!? Да ти попушим!? ЧАСЛАВА: Не псу1/4, рек'о сам ти. БЕЛИ: Шта хоћеш!? ЧАСЛАВ: Мо1/4е. БЕЛИ: Психопато! (Жаклина се на1/4зад домогне пиштоља.) ЖАКЛИНА: Хоћеш ли да ме водиш са собом? БЕЛИ: То, рибо. Пуца1/4! ЖАКЛИНА: Ал' да ме водиш. БЕЛИ: Разнеси му главу, мала. Одвежи ме! ЖАКЛИНА: Водиш ме? БЕЛИ: Наравно. ЖАКЛИНА: Сигурно? БЕЛИ: Сигурно, бебо. Ти и 1/4а. Сами. Разнеси га, маму му 1/4ебем. ЖАКЛИНА: А, где идемо? БЕЛИ: У Лондон. Разбићемо се по лондонским дискотекама. Уби1/4 га. ЖАКЛИНА: Водићеш ме у Лондон?! БЕЛИ: Да. Само пуца1/4. Одмах! ЖАКЛИНА: А, нисам се спаковала. Не знам ни за визе како то иде... БЕЛИ: Ма, то ћемо лако. Не мораш ни да се паку1/4еш. Тамо ћемо ти купити крпице. Само пуца1/4. Пази. Ухвати са обе руке. Пуца1/4!!! ЧАСЛАВ: Пуца1/4! ЖАКЛИНА: Баци пиштољ! ЧАСЛАВ: 'А1/4де, ћеро. БЕЛИ: 'А1/4де, Жаклина. ЖАКЛИНА: Баци, разнећу ти лобању!!! ЧАСЛАВ: Разнеси, ћеро. БЕЛИ: 'А1/4де, мала, шта чекаш! ЖАКЛИНА: Разнећу ти дупе маторо. Баци пиштољ, маму ти 1/4ебем. ЧАСЛАВ: Пуца1/4... молим те. БЕЛИ: Сад! ЧАСЛАВ: Сад! Пуца1/4!!! БЕЛИ: Сад!!! (Пауза.) ЖАКЛИНА: Не... могу. БЕЛИ: Пуца1/4, кучко!!! ЖАКЛИНА: Не могу. БЕЛИ: Пуца1/4, дрољо, да те 1/4а не уби1/4ем. ЖАКЛИНА: Не могу, Бели!!! (Плаче.) ЧАСЛАВ: 'А1/4де да1/4 ми то. ЖАКЛИНА: Не... прилази. ЧАСЛАВ: Да1/4, поври1/4едићеш се. БЕЛИ: Уби1/4 га, маму му 1/4ебем!!! ЧАСЛАВ: Да1/4 ми то, ћеро. ЖАКЛИНА: Не... ЧАСЛАВ: Ето, тако. Ни1/4е лако убит', знам 1/4а то. Има свиња ко1/4е и не трепну а уби1/4у. Боље 1/4е за тебе 'вако. (Пауза.) БЕЛИ: Свануло. (На првом спрату.) ЛАНА: Свануло. МИЛОШ: Је л' те прошла главобоља? ЛАНА: Мигрена. Иде у нападима. Како ружан кра1/4. Што неко не позове шинтере да одведу ове псе? МИЛОШ: Да би ловци имали шта да уби1/4а1/4у ван сезоне. ЛАНА: И људи су ружни. МИЛОШ: Нико не изгледа лепо кад иде на посао овако рано. ЛАНА: Ова1/4 народ обожава црно и сиво. Види, сви су исто обучени. МИЛОШ: Воле и драп. ЛАНА: Изгледа1/4у као пси. МИЛОШ: Не сери више, Лана. ЛАНА: У Монаку су сви, до последњег, лепи. У 1/4авном ве-цеу седи дево1/4ка ко1/4а 1/4е с1/4а1/4но сређена и супер изгледа. Наплаћу1/4е улаз. МИЛОШ: Не знам. Нисам био. ЛАНА: Има1/4у две врсте семафора: високе и ниске. Ови ниски су за возаче "ферари1/4а", пуно их има тамо, да не мора1/4у да криве врат да виде семафор. Неки ћалетов при1/4атељ, наш човек, има кућу тамо. Провели смо два дана код њега. Били смо и на 1/4ахти, сунчали се, 1/4а сам хтела и да се коцкам али ме не би пустили у касино. И то сам запамтила, мада сам била клинка, да за та два дана нисам видела ни 1/4едног 1/4единог ружног човека. Пуне су ми биле очи. МИЛОШ: Ниси поменула да сте посетили и Океанографски музе1/4. ЛАНА: Већ сам ти причала ово? МИЛОШ: И то, и како 1/4е било у кући Ернеста Хемингве1/4а на Ки Весту, и како сте изгубили викендицу у Порторожу кад 1/4е почео рат и како си била у хотелу "Голден енчор" у Сингапуру, -- све. ЛАНА: Све 1/4е то било пре него што сам тебе упознала. МИЛОШ: Све 1/4е то било пре него што 1/4е почео рат и пре него што ти 1/4е отац умро. Како ти не досади? ЛАНА: Шта? МИЛОШ: Да жваћеш исту причу. ЛАНА: Посто1/4е приче ко1/4е 1/4е здраво причати. Зато ти ћутиш о Вуковару. (Пауза.) Штета што 1/4е морало овако. Идем. (Ставља немарно нешто ствари у 1/4едну торбу. Узима виолину и отворену ручну торбицу.) ЛАНА: Здраво, Милоше. Нећеш ни "здраво" да кажеш? То тако личи на тебе. (Пауза.) Е, па... Где 1/4е? МИЛОШ: Шта, мачак? ЛАНА: Где 1/4е!? Ту 1/4е био. МИЛОШ: Што не идеш, мачак? ЛАНА: Где ми 1/4е 1/4ебени пасош!? МИЛОШ: Ово тражиш? ЛАНА: Врати ми пасош!!! МИЛОШ: Кад будемо разговарали. ЛАНА: Немамо више о чему да разговарамо. Врати ми! МИЛОШ: Имамо. Размислио сам... ЛАНА: Милоше! МИЛОШ: Молим? ЛАНА: Да1/4 ми мо1/4 пасош, лепо те молим. МИЛОШ: Чека1/4 да ти об1/4асним... ЛАНА: Последњи пут те зовем да се растанемо као људи. За два сата имам авион. Немо1/4 више да мучиш и себе и мене. МИЛОШ: Да ти об1/4асним.... ЛАНА: Немо1/4 да ми об1/4ашњаваш! Да1/4 ми мо1/4 пасош! МИЛОШ: Чекаћеш да ти об1/4асним. Свакоме може да се деси то што си ти урадила. То 1/4е занос. Али -- кад преболиш занос... ЛАНА: Хоћеш ли да ми вратиш 1/4ебени пасош или нећеш?! МИЛОШ: Нећу. ЛАНА: Нећеш!? МИЛОШ: И, шта ћеш сад?! ЛАНА: И, шта ћу сад!? МИЛОШ: Зашто идеш кад сам ти опростио? ЛАНА: Ти си... Господе Боже... МИЛОШ: Лана, шта ти 1/4е?! Боли? Лана, 1/4е л' глава? Лана. Е1/4, 1/4е л' ме чу1/4еш? Хоћеш ли да ти причам причу да ти прође? Је л' ' хоћеш? Мислим да сам тада био на1/4срећни1/4и -- када имаш мигрену и када си попила лекове и када лежимо у мраку и 1/4а ти причам приче да ти прође бол. Тако буде мирно и топло. Онда 1/4е све то нестало. Хоћеш ли да ти причам? Да наставим? Још увек се сећам где сам стао. Оке1/4. ... Дулетов стан, међутим, ни1/4е био обичан стан. Био 1/4е то стари, предратни стан на Врачару у коме су некада биле простори1/4е некакве банке а ко1/4и су комуњаре после рата поделиле на дава мања. Од тог времена ни1/4е промењен паркет, ево као наш -- прича ми 1/4е и пала на памет 1/4едном кад сам се саплео -- стара рибља кост златне бо1/4е ко1/4и 1/4е 1/4езиво шкрипао. Дуле се 1/4едног послеподнева вратио из школе, био 1/4е новембар -- баш као сада, и падала 1/4е киша. Никога ни1/4е затекао код куће. Отац и ма1/4ка се 1/4ош нису вратили са посла а стари1/4и брат 1/4е отишао некуда -- да 1/4ури неке рибице, ваљда. Дуле 1/4е кренуо у кухињу и саплео се о плочицу паркета ко1/4а 1/4е испала. Сагнуо се да плочицу врати на место и испод ње 1/4е угледао нешто црно и метално. Карику великог ланца. Погледао 1/4е боље -- стварно карика. Џиновска. Као стопало. Лана, слушаш ли ме? Сад долази на1/4бољи део. Просто сам прижељкивао да те заболи глава да бих ти га испричао. Он отвори 1/4ош 1/4едну плочицу -- види следећу карику. Отвори следећу -- 1/4ош 1/4една. Почне да разваљу1/4е паркет. Ни1/4е уопште размишљао шта ће му рећи када буду видели шта 1/4е урадио. Тако 1/4е скидао плочице идући од врата салона ка центру и открио 1/4е да се испод паркета налази огромни, зарђали ланац ко1/4и се завршавао негде испод великог стола у средини собе. Померио 1/4е сто и наставио да скида плочице укруг. Испод паркета се налазило -- шта? Шта 1/4е било испод, Лана? А, шта мислиш? Никад не би погодила. Испод паркета се налазило велико, зарђало бродско сидро на коме су се нахватале шкољке и морска трава. Право, правцато бродско сидро. Други кра1/4 ланца 1/4е водио до улазних врата од стана. У ходнику 1/4е била ниша са старуди1/4ама. Када их 1/4е расклонио -- открио 1/4е чекрк. Још увек са траговима машинског уља на себи. Дуле 1/4е налегао на чекрк и ова1/4 се покренуо. Полако, сасвим полако намотавао 1/4е сидро на чекрк док га ни1/4е извукао скроз. А, онда -- онда се цео стан заљуљао. Код прага се направила мала пукотина. Дуле 1/4е гледао из ходника како пукотина поста1/4е све већа. Када 1/4е већ постала велика за читав корак -- он 1/4е укорачио у стан и ова1/4 се полако одво1/4ио од зграде. Цео стан у Авалско1/4 улици полако 1/4е испловио из зграде и кренуо у кишу. Дуле 1/4е ста1/4ао на прагу и гледао како зграда оста1/4е иза њега... ЛАНА: Ти си луд!!! Пусти ме!!! МИЛОШ: Лана... стани... ЛАНА: Пусти ме!!! МИЛОШ: Чека1/4!!! ЛАНА: Полици1/4а!!! Пусти ме!!! МИЛОШ: Не вичи! ЛАНА: Пусти ме, 1/4е л' чу1/4еш!!! Остави ме на миру!!! МИЛОШ: Немо1/4 да вичеш!!! ЛАНА: Ти си луд!!! Не дотичи ме!!! МИЛОШ: Рекао сам ти да не вичеш 1/4ер... ЛАНА: Бели!!! Бели!!! МИЛОШ: Марш, пизда ти материна! (Ударац.) МИЛОШ: Нећеш ти звати сво1/4е 1/4ебаче да те бране! И то од мене!? Ко1/4и те волим. Нигде не идеш док ти не об1/4асним. (Везу1/4е 1/4е за столицу.) Е, тако. Ако не можемо да водимо нормалан ди1/4алог онда ћемо овако. Разумеш, 1/4а ти желим добро. Желим да будемо људи и да нормално разговарамо. На1/41/4едноставни1/4е 1/4е да те пустим да одеш. Да те не волим то бих и урадио. Капираш? Сад ћемо лепо да разговарамо. Имамо времена. Ево, скуваћу нам кафу па ћемо ко људи. Ти мало одмори. Немамо шећера. Горка кафа, може? (На другом спрату.) ЖАКЛИНА: Тебе 1/4е неко звао? Био 1/4е женски глас. Ко 1/4е то? Шта има тебе да зове? Бели. Шта има да те зове? БЕЛИ: Матори. ЧАСЛАВ: А? БЕЛИ: Бели 1/4ош никог ни1/4е молио... ЖАКЛИНА: Зашто зове курва? БЕЛИ: Реци 1/4о1/4 да зачепи. ЧАСЛАВ: Смир' се, ћеро. Пусти мушке да прича1/4у. БЕЛИ: Матори... ево, Бели те... моли. ЧАСЛАВ: Немо1/4 ме молит', рек'о сам ти. БЕЛИ: У торби, на кревету 1/4е лова ко1/4у сам оставио да купим сошку у1/4утру. Куповао сам белги1/4ски пасош за 1/4еданаест сома. Пуковник УНПРОФОР-а, неки Финац, то ради као на пи1/4аци. У торби 1/4е други део -- шест хиљада. Први сам дао пре недељу дана. Узми то. Ако хоћеш можеш и жену и децу да доведеш овде. Јебеш бараке. Ја ћу узети само оно што морам и отићи ћу. Све што 1/4е у стану -- тво1/4е 1/4е. Ако си хтео да се скућиш -- урадио си то. За1/4едно са оним у ормару и "Ролексом"... На1/4боља понуда у твом животу. Узми, одвежи и 1/4а ћу нестати. Доведи жену и децу. Да живите ко људи. ЧАСЛАВ: Немам ни жене ни ђеце. БЕЛИ: Боли ме курац да ли имаш или немаш!!! Мени више ништа не треба. Ја палим. Капираш? Заувек. Некако ћу се снаћи. Ја сам завршио са овом земљом и овим градом. Пусти ме. ЧАСЛАВ: Прво ми врати мо1/4е. БЕЛИ: На1/4боља 1/4ебена понуда у твом 1/4ебеном животу. Не одби1/4а1/4, Чаславе. ЧАСЛАВ: Да1/4 што си дужан и одма' те пустим. БЕЛИ: Да ли можеш да схватиш да немам ситно двадесет марака? Да ли разумеш? Још има времена. Ја ћу се снаћи за сошку. Раша ми то дугу1/4е. Узми све. Ако мислиш да имам 1/4ош нешто па тврдиш пазар -- за1/4ебао си се. ЧАСЛАВ: Дете, 1/4а никад нисам узимао туђе па нећу ни сад. БЕЛИ: Због двадесет марака! (Пауза.) Јеси ли некад волео некога? ЧАСЛАВ: Жену и ђецу. БЕЛИ: Рече да их немаш. ЧАСЛАВ: И немам. БЕЛИ: Шта 1/4е било са њима? ЧАСЛАВ: Ти значи не даш. БЕЛИ: Немам. ЧАСЛАВ: Мог'о си да узмеш а не умеш да вратиш, а? БЕЛИ: Могао сам. ЧАСЛАВ: Е, даћеш мо1/4е, -- вид1/4ећеш. (Пауза.) БЕЛИ: Чаславе, 1/4а сам откинуо на 1/4едну рибицу. ЖАКЛИНА: Бели! БЕЛИ: Одлепио сам за дево1/4ком. ЧАСЛАВ: Шта си одли1/4епио? БЕЛИ: Знаш оно... љубав, 1/4еби га. ЖАКЛИНА: Шта причаш, бре, ти?! БЕЛИ: Први пут. ЧАСЛАВ: Да ниси матор за први пут? БЕЛИ: Још има времена да се нагодимо. Ја палим са њом. Сад. Одмах. Чим ме одвежеш. Ако си волео жену и децу онда знаш. Први пут ти 1/4е неко важни1/4и од 1/4ебених ствари, од било чега. Због ње. Одвезу1/4 или уби1/4а1/4. Сад. ЖАКЛИНА: Маму ти 1/4ебем!!! (Удара га.) БЕЛИ: Скини ми, кучку!!! ЖАКЛИНА: Продао си ме, пичко!!! Где 1/4е курва? БЕЛИ: Скини ми 1/4е!!! ЖАКЛИНА: То 1/4е она курва са доњег спрата. Јебаћу 1/4о1/4... (Покуша да изађе.) ЧАСЛАВ: Марш! Док не дате мо1/4е нема изласка. ЖАКЛИНА: Шта 1/4е. деда. Побили ти жену и децу па се на нама иживљаваш? Склони се и иди умри, време ти 1/4е. ЧАСЛАВ: Марш, ку1/4о! (Ударац. Жаклина плаче.) ЖАКЛИНА: Како си могао? БЕЛИ: Побили су ти све? ЧАСЛАВ: Нису. БЕЛИ: Па, 1/4е л' имаш некога? ЧАСЛАВ: Имам. БЕЛИ: Кога? ЧАСЛАВ: Жену и ђецу. БЕЛИ: Луд. (Пауза.) Луд си к'о стру1/4а али ваљда можеш да укапираш прост рачун. Ја палим са рибом ко1/4у... ко1/4у... волим а ти оста1/4еш, доведеш жену и децу, имао их или не, узмеш лову и живиш ко краљ. То се теби исплати. Да ли ме разумеш? То 1/4е добро за тебе. Пусти ме. Још има времена. ЧАСЛАВ: Кад ми даш мо1/4е. БЕЛИ: Јеботе! А, како ти се зове жена? ЧАСЛАВ: Смиљана. БЕЛИ: А, 1/4е л' жива Смиљана? ЧАСЛАВ: Јесте. БЕЛИ: Јесте? ЧАСЛАВ: Јесте. БЕЛИ: А, где 1/4е? ЧАСЛАВ: Сарањена на... БЕЛИ: Матори, доста 1/4е. Пушта1/4 или уби1/4а1/4 или се носи у пизду материну! ЧАСЛАВ: Два пута 1/4у 1/4е шлог ударио. ЖАКЛИНА: Мени си говорио да сам курва. БЕЛИ: Матори, пусти ме. ЧАСЛАВ: М1/4есец дана пре него што се закувало у Сара1/4еву, мо1/4а В1/4ерица 1/4е авионом дошла 'вамо -- код мог паше. ЖАКЛИНА: Лоше сам ти пушила, а? БЕЛИ: Слуша1/4, матори -- 1/4а сам овде 1/4ео сво1/4а говна. ЧАСЛАВ: Бар нам се 'ћер спас'ла. Браца 1/4е у то време 1/4ош таксир'о. БЕЛИ: Било 1/4е лове, пливало се у парама, пичке колко хоћеш, кола до 1/4а1/4а - али, брате, сваког дана гризеш муда и 1/4едеш говна да то платиш. ЖАКЛИНА: Е, морам да ти кажем нешто. ЧАСЛАВ: А, пре рата сам био грађевински радник и никад не бих добио стан, тако ти 1/4е било, градиш другима а теби дупе на ливади, ал' 1/4е мо1/4 паша био директор стамбеног. Доб'ли Смиља и 1/4а стан у Сара1/4еву. На Миљацки. У во1/4но1/4 згради. ЖАКЛИНА: Никакав си фра1/4ер. БЕЛИ: Спаваш са утоком. Никад не знаш ко ће да те скине. Напаљени клинци са кашикарама --, штанглирање по блоковима, бомбе испод аута -- живци, брате, као струне. Од виолине, 1/4еби га. ЖАКЛИНА: У ствари, ти си 1/4една обична пичкица. ЧАСЛАВ: А, В1/4ерка, мо1/4а ђинђува, уви1/4ек била добар ђак ал' не мож' школу нормално завршит' -- отац 1/4о1/4 се стално сели. Кад смо доб'ли стан -- она се на1/4више радовала. Њена соба гледала право на Извршно ви1/4еће и Миљацку. БЕЛИ: Једнога дана се просто замислиш и кажеш: Бели, отишао ти живот у курац. ЖАКЛИНА: Неће да ти се дигне. ЧАСЛАВ: А., школовали смо 1/4е, Смиља и 1/4а, да има што ми нисмо имали. Да буде прави чов1/4ек. Уч'ла 1/4е тали1/4ански. А, Браца зато -- никад ништа. Кад 1/4е при1/4е рата побегла за Београд, рекосмо: Извуче се, В1/4ерка. ЖАКЛИНА: Мора човек да ти прича да би могао да крешеш. БЕЛИ: Кад то 1/4едном схватиш, окренеш се око себе -- "бе-ем-ве" пред кућом, гу-дро кад треба, на1/4боље рибе -- али ти, брате, немаш ништа. ЧАСЛАВ: Посли1/4е 1/4е почело. Испели сна1/4перисте на Извршно ви1/4еће и на Музе1/4, па право туку у мо1/4 стан. В1/4еркина соба изгор1/4е л'а скроз. Убац'ли запаљиву гранату. Брацо отиш'о у во1/4ску. На Игман. А, В1/4ерка и 1/4а, шта ћемо -- у подрум. Посли1/4е сам и 1/4а отиш'о код Браце. Срамота ме било да оставим ди1/4ете. Бољ' да никад нисам. ЖАКЛИНА: Слабо 1/4ебеш ал си зато пун ко брод. БЕЛИ: Замисли, матори, да си био са... не знам... сто или стопедесет жена. Као фабрика, опалиш и бациш. И онда наиђе та 1/4ебена 1/4една. Она ко1/4а вреди. ЧАСЛАВ: Ал' што ти 1/4е женско лудо. Бандоглава на оца, 1/4адна. Док 1/4е била на студи1/4ама, упозна Бакира. Фин момак -- ни1/4е се тад гледало ко 1/4е ко и чи1/4и 1/4е. Ли1/4епо васпитан, добар -- ни1/4е чудо што га 1/4е В1/4ерка завољела. ЖАКЛИНА: А, имам 1/4ош нешто да ти кажем. БЕЛИ: И онда укапираш где си се за1/4ебао. Укапираш да си губио време и да си правио срања. И пожелиш да се то заврши. Да 1/4едном буде како треба. Капираш -- да буде обично. Курац обично -- вози те, мислиш, брате, да ће срце да ти искочи. Просто пожелиш да умреш у њеном кревету -- као нормалан човек. ЖАКЛИНА: Знаш ли шта 1/4е Раша за тебе? Закон. БЕЛИ: Туцала си се са Рашом?! ЖАКЛИНА: Јок, ти си. ЧАСЛАВ: За1/4едно су и ишли на оне демонстрац'1/4е при1/4е рата. Онда кад су пуцале и бали1/4е и усташе и наши. Нису хтела ђеца у рат. Све ђаво однио. БЕЛИ: Одвежи ме да 1/4о1/4 кичму поломим!!! ЖАКЛИНА: Кад ти не можеш, има ко може. ЧАСЛАВ: А, Бакир 1/4е Али1/4ин унук. Ни више ни мање. Па, ти вид'. БЕЛИ: Одвежи ме!!! ЖАКЛИНА: Унервозио си се, фра1/4еру? Продао те ортак? ЧАСЛАВ: Касни1/4е 1/4е Бакир пост'о неки фактор у СДА. Стално га слика телевизи1/4а. БЕЛИ: Мислиш, рибо, да ћеш да се извучеш? ЧАСЛАВ: В1/4ерка нам 1/4е за ове године долаз'ла дватрипут. Донесе понешто -- храну, цигаре, ми смо слабо имали да купимо. Ал' 1/4е будала та1/4 пут дошла да вид' Бакира. Вољела га ко очи. А ни1/4е см1/4е л'а да прича -- Браца би 1/4о1/4 руке изломио да зна. Ни ми ништа нисмо знали. Посли1/4е смо све чули од Сенаде, В1/4еркине другар'це. БЕЛИ: Брзо се то сазна. ЖАКЛИНА: Раша 1/4е за тебе закон у кревету. Капираш? ЧАСЛАВ: Послала му поруку. Договор'ли се. Волео и он њу. Од Али1/4иног копилета копиле. Ми мислили да 1/4е отишла назад за Београд. А, она, ноћу преко моста -- на другу страну. Код Бакира. С ким 1/4е сред'ла да се не пуца -- не знам. Сенада не уме да каже. Каже да 1/4у 1/4е Бакир тамо у лимузини сачек'о. БЕЛИ: Неко ће те мо1/4 сачекати. На1/4ебала си. ЧАСЛАВ: И врат'ла се. И у1/4утру отпутовала преко Пала за Београд. Кад нешто упре -- иста 1/4е 1/4а. Ко магарац. Дође поново посли1/4е пет м1/4есеци. Шта 1/4е ту све било -- ђаво га зна. Сенада нам рекла да 1/4е В1/4ерка преко некога била са Бакиром у вези. Он 1/4е знао да ће она доћ'. Стигла 1/4е до Лукав'це и сад ту има мали брисан простор ко1/4и мораш претрчат до првих зграда. Прешла га 1/4е В1/4ерка -- пет-шест пута до сад. Ова1/4 пут 1/4у 1/4е погодио бали1/4а сна1/4пером како 1/4е искоракнула. К'о да 1/4у 1/4е чек'о. Можда 1/4у 1/4е чек'о, можда ни1/4е. В1/4ерка 1/4е, 1/4адна, била тешка. Трудна. Пети м1/4есец. Тад се Смиља први пут шлогирала. Бакира сад виђам на телевизи1/4и. Руку1/4е се са овима из СФОР-а. (Пауза.) Е, сад лепо -- врати мо1/4е. БЕЛИ: Немо1/4 поново, матори! ЧАСЛАВ: 'Оћеш вратит'? БЕЛИ: Нек ти врати она муслиманчина што ти 1/4е карала ћерку!!! (Ударци.) ЧАСЛАВ: Вратићеш ми мо1/4е. (Пауза.) Живе. (На првом спрату.) МИЛОШ: Узми кафицу. 'А1/4де, мачак, мац -- узми кафицу. Мац, мац -- види кафа. Е1/4, Лана -- 1/4е л' ти боље? Да1/4 да причамо ко људи. Мало 1/4е безвезе што си везана али то си ти крива. Е1/4, гледа1/4 ме. Дигни главу. ЛАНА: Пусти ме. МИЛОШ: Пустићу те ако ми обећаш да нећеш да идеш. ЛАНА: Пусти ме. МИЛОШ: Обећаваш? Јеби га, онда не смем да те пустим. Шта би ти урадила да си на мом месту? Да волиш некога и да ће та1/4 да те остави чим га одвежеш. Сутра мало би га одвезивала. Лоше изгледаш. Ставићу ти облоге. ЛАНА: Склони... то. МИЛОШ: Реци шта да урадим да ти буде боље. Само не смем да те одвежем. Да одем по лекове? У ствари то не смем. Зваћеш ону џукелу. ЛАНА: Ја тебе... не позна1/4ем. МИЛОШ: Како -- не позна1/4еш? ЛАНА: Ко си ти? МИЛОШ: Немо1/4, бре, да ме плашиш. ЛАНА: Шта хоћеш од мене? МИЛОШ: Како шта хоћу? Хоћу да будеш са мном. ЛАНА: Ти ниси мо1/4 Милош. МИЛОШ: Лана... ЛАНА: Зло неко. МИЛОШ: Ма, немо1/4 да драмиш, само сам те везао. ЛАНА: Пусти ме... молим те. МИЛОШ: Да те пустим са столице или да те пустим у Лондон? ЛАНА: Пусти ме. МИЛОШ: Не могу. ЛАНА: Зло. Ко зна шта си радио у Вуковару... клао, силовао? МИЛОШ: Немо1/4 да драмиш. Нисам силовао. Знам, додуше, оне ко1/4и су то радили. Ја не. Клао... нисам ни то, ЛАНА: Шта си радио? МИЛОШ: Во1/4на полици1/4а. Чистио терен. ЛАНА: Шта 1/4е то? МИЛОШ: Бомбе и "аповке". Само то. Углавном без ножева. ЛАНА: Углавном. МИЛОШ: Па, да, углавном. За1/4ебано 1/4е било, знаш. ЛАНА: Колико си их убио? МИЛОШ: Лана, то 1/4е било пре пет година. Прошло 1/4е. Не споменуло се. То нема везе са овим сад. ЛАНА: Ти си уби1/4ао. МИЛОШ: Морало се. ЛАНА: Чудно... све сам то знала... и сама изабрала. МИЛОШ: Не удара1/4 у патетику, молим те. Био 1/4е рат, прошао 1/4е како другима -- тако исто и мени. И шта сад? Ни1/4е рат крив што си ти мени набила рогове. ЛАНА: Јеси ли уби1/4ао и жене? МИЛОШ: Лана... ЛАНА: А децу? МИЛОШ: Престани! (Пауза.) Ти не знаш како деца пуца1/4у. Као велики. ЛАНА: Значи и децу си... МИЛОШ: Нисам. ЛАНА: Лажеш. МИЛОШ: Не лажем. Имао 1/4е шеснаест година. То ни1/4е дете. ЛАНА: Шеснаест година!? МИЛОШ: Зенга. Борбено способан. ЛАНА: Убио си дете од шеснаест година!? МИЛОШ: Курац дете. Ја сам тада имао двадесет1/4едну. Ако 1/4е он био дете и 1/4а сам био. ЛАНА: И колико си их 1/4ош? МИЛОШ: Лана, не сери више. Они су уби1/4али наше, ми смо уби1/4али њихове -- кра1/4. Пуцало се. Убациш бомбу у кућу -- пичи даље. Не знаш, не гледаш. Крв падне на очи. ЛАНА: Крв падне на очи? МИЛОШ: Радио сам што и други. Нисам клао, нисам силовао, нисам убио никога ко не би убио мене. ЛАНА: Колико си их побио? МИЛОШ: Лана... ЛАНА: Колико? МИЛОШ: Доста о томе. ЛАНА: Одговори ми!!! МИЛОШ: Не знам! Не знам колико сам их побио! Јеси ли сада задовољна? Не знам. У пичку материну. ЛАНА: А 1/4а сам спавала поред тебе. Ја сам ноћу спавала поред човека ко1/4и не зна колико 1/4е људи убио. Љубила га. МИЛОШ: Шта 1/4е сад? Ниси знала да сам био у Вуковару? Сад си сазнала? ЛАНА: Мислила сам само о томе како 1/4е теби било тамо. Никад о томе шта си ти тамо радио. Другима. МИЛОШ: А шта си мислила да се тамо ради? ЛАНА: Ти си сав у крви. МИЛОШ: Е1/4... ЛАНА: Не додиру1/4 ме!!! Бежи од мене!!! МИЛОШ: Душо, слуша1/4... ЛАНА: Даље од мене!!! МИЛОШ: Немо1/4 да вичеш 1/4ер ћу те... ЛАНА: Убити. (Пауза.) Убићеш ме, зар не? Као оног дечка? МИЛОШ: Нећу. Шта ти 1/4е? Искулира1/4. Е1/4, то сам 1/4а -- тво1/4 Милош. Све што сам био рани1/4е то сам и сад. Ништа ново. Немо1/4 сад да правиш срања где их нема. Чим се мало смириш, одвезаћу те. Сад си хистерична. ЛАНА: Како се звао? МИЛОШ: Ко? ЛАНА: Дечко. МИЛОШ: Ти 1/4ош увек о томе размишљаш? Молим те, смири се. И немо1/4 да се вадиш на њега 1/4ер... ЛАНА: Реци ми како се звао. МИЛОШ: Остави се тога. ЛАНА: Како се звао? (Пауза.) МИЛОШ: Младен Шпољар. Српско име. Јебо нам 1/4е кеву сна1/4пером. Из сво1/4е куће. Нисмо могли преко дворишта. Два сата нас 1/4е ту држао. ЛАНА: Дечко 1/4е био у сво1/4о1/4 кући? МИЛОШ: Да, после сам му погледао исказницу. ЛАНА: Он 1/4е бранио сво1/4у кућу. МИЛОШ: Милана у чело, Бату у стомак -- тако 1/4е бранио. ЛАНА: А, где си ти њега? МИЛОШ: Стукли смо га зољом. Још се копрцао кад смо ушли. ЛАНА: И? МИЛОШ: Шта -- и? ЛАНА: Где си ти њега? (Пауза.) МИЛОШ: У око. (Пауза.) ЛАНА: Јеби га, мо1/4 1/4е проблем што то нисам знала. МИЛОШ: То не би променило ствари. ЛАНА: Променило би али то сада ни1/4е битно. У праву си -- уби1/4али су и они нас. МИЛОШ: И то много црње и много више, веру1/4 ми. Нашли смо код Боровог Села 1/4аму... ЛАНА: Ти си само био део нечега што 1/4е зло. Ниси ти крив. МИЛОШ: Лана, муда сам сво1/4а 1/4ео због тога годину дана. ЛАНА: Извини. МИЛОШ: А? ЛАНА: Извини за мо1/4е понашање. МИЛОШ: Ти то... стварно? ЛАНА: Стварно. Капирам -- 1/4а сам те испровоцирала и морао си да ме вежеш. МИЛОШ: Па... 1/4еси. Испровоцирала си ме и... ЛАНА: Ипак си ти мени опростио. Оно што сам ти урадила. МИЛОШ: И то од срца. Ја тебе... ЛАНА: Ти си стварно добар. МИЛОШ: Лана. ЛАНА: Молим? МИЛОШ: Ти... мене зезаш? ЛАНА: Не. Заиста то мислим. МИЛОШ: Како то... од1/4едном? ЛАНА: Схватила сам. Још 1/4едном извини. МИЛОШ: Хвала ти. ЛАНА: Теби 1/4е било много теже него мени ако може да се пореди. Увек 1/4е лакше да теби учине зло него ти некоме. Ако 1/4е неко добар као ти, онда много више пати. МИЛОШ: Ти си то укапирала? ЛАНА: Да. МИЛОШ: И стварно знаш како ми 1/4е било? ЛАНА: Никад нећу знати. Само ми те 1/4е много жао. МИЛОШ: Никад не бих помислио да неко као ти може да каже тако нешто. ЛАНА: Зашто као 1/4а? МИЛОШ: Неко негован, мажен, пажен, себичан. ЛАНА: Неко заљубљен. МИЛОШ: У криминалца са другог спрата. ЛАНА: У ветерана. МИЛОШ: Ког ветерана? ЛАНА: У тебе, будало. МИЛОШ: Ма, за1/4еби. ЛАНА: Озбиљно. МИЛОШ: Ти, бре, не можеш очима да ме видиш. Морам да те везу1/4ем. ЛАНА: Понекад 1/4е потребно везати човека да би схватио. МИЛОШ: Шта ти 1/4е од1/4едном? ЛАНА: Ништа. Љубав. МИЛОШ: Љубав? А, што си звала ону џукелу малопре? ЛАНА: Хистери1/4а. МИЛОШ: Хистери1/4а? Ништа друго. ЛАНА: Има и нешто друго. МИЛОШ: Шта? ЛАНА: Оста1/4ем овде. МИЛОШ: Где, бре, оста1/4еш? ЛАНА: Овде. Са тобом. У Битке на Неретви. МИЛОШ: А Форестер, концерти у Енглеско1/4, три месеца вежбања? Ти си виолиниста -- за тебе 1/4е много боље да идеш. И 1/4а серем -- за свакога 1/4е боље да побегне одавде. ЛАНА: Схватиш да губиш нешто много вредни1/4е. МИЛОШ: Мене? ЛАНА: Тебе. МИЛОШ: Лана, ништа ти не веру1/4ем. ЛАНА: Ти си такав, никоме не веру1/4еш. МИЛОШ: Имам и разлога. Увек се установи да сам у праву. ЛАНА: Зато ово себи и радиш. МИЛОШ: Када год сам сумњао -- требало 1/4е да сумњам. Кад год сам се опустио -- стерали су ми га. Вуковар научи човека. ЛАНА: Веру1/4 ми. МИЛОШ: Зашто бих ти веровао? ЛАНА: Зато што те волим. МИЛОШ: Ти мене? ЛАНА: Ја тебе. МИЛОШ: Оваквог? ЛАНА: Дивног. И оста1/4ем са тобом. МИЛОШ: Ја сам или луд или си ти сувише добар играч за мене. Ово ни1/4е истина, сигурно. ЛАНА: Дођи. Пољуби ме. (Љубе се.) МИЛОШ: Гадим се. ЛАНА: Још увек? МИЛОШ: Себе се гадим . Направили су чудовиште од мене. Можеш ли да ми опростиш? (Одвезу1/4е 1/4е.) Лана, 1/4а некада тако страшно грешим да... (Лана га шутне у тестисе.) ЛАНА: У око, а?! Да1/4 ми пасош!!! Да1/4 пасош!!! Бели! Бели! У око?! Где си га ставио?! Где си ставио мо1/4 пасош!? (Поново га шутне.) МИЛОШ: Уууууу... бићу те. ЛАНА: Откључа1/4 врата!!! Бели!!! Говори! Кључ и пасош! Где су!? (Ударац. Милош извади пасош из џепа.) ЛАНА: Да1/4! Боже... у око?! Да1/4 ми!!! (Милош поцепа пасош. Лана вришти и дрмуса кваку на вратима. Милош пузи.) ЛАНА: Не прилази!!! Белииииииииии!!! (Туча. Ударац. Лана клоне.) МИЛОШ: Сада ће ти Бели кости избро1/4ати. (На другом спрату. Бели се, везан за столицу, превали на страну и обори лампу. Туча у мраку. Светло.) ЧАСЛАВ: И ноге му вежи. Брже! Ову крпу му тури у уста. Боље то гурни! Где су мо1/4и? Врати В1/4ерку. (Ударац.) И Смиљу. (Ударац.) И Брацу. (Ударац.) В1/4ерка. (Ударац.) Смиља. (Ударац.) Браца. (Ударац.) В1/4ерка. (Ударац.) ЖАКЛИНА: Ако ћеш да га уби1/4аш, уради то одмах. ЧАСЛАВ: Све да ми врати. Живе. Ја не могу више чекат'. ЖАКЛИНА: Матори, он никада ни1/4е био у Сара1/4еву. ЧАСЛАВ: Нисмо ни ми никад били. ЖАКЛИНА: Сви лудаци не могу у лудницу. ЧАСЛАВ: Ни све сузе ни1/4есу туга. (На првом спрату.) МИЛОШ: Знао сам. Знам 1/4а све. Све Милош зна. Овде на столу? Ту те креснуо? Је л' ти било лепо? Било 1/4е одлично. Јеси ли била влажна? Као никада са мном. Била си луда од жеље. Знам те. Заривала си му нокте у леђа? А он има огроман? Да, он има огроман. Иако нема. Растурио те 1/4е. Како вам 1/4е било добро! Он то одлично ради. Он 1/4ебе па растура. Како 1/4е добро. Бољи 1/4е од мене? Много бољи. Он 1/4е жив. Ја нисам. Како мртав да 1/4ебе? Шта сте 1/4ош радили? Оно што мени ниси? Доообро 1/4е. Јесте ли у колима? Ја их немам. Жао ми 1/4е што вас нисам видео. Он 1/4е моћан. Он одлично 1/4ебе. Он 1/4е жив! (На другом спрату.) ЧАСЛАВ: В1/4ерка, 1/4ес' то ти? ЖАКЛИНА: А? ЧАСЛАВ: В1/4ер'це, ђинђувице, кад си стигла? ЖАКЛИНА: Ко1/4и ти 1/4е, матори? ЧАСЛАВ: Загрли оца! ЖАКЛИНА: Не 'вата1/4 ме, бре!!! (Часлав упери пиштољ у њу.) ЧАСЛАВ: Кад си стигла, љепото? ЖАКЛИНА: Малопре, тата. ЧАСЛАВ: Е, само нек си ти мени жива и здрава. Ми ти и немамо штогођ добро рећ' -- ма1/4ка ти 1/4е у болници. Критично, кажу љекари. Кома. ЖАКЛИНА: Идем да 1/4е посетим. ЧАСЛАВ: Забрањене су пос1/4ете. С1/4еди. ЖАКЛИНА: Потпуно луд. ЧАСЛАВ: Испеци нам кафе, љепото. Испек' о би 1/4а ал' не сми1/4ем овога пустит'. (Белом.) Јесам ли ти рекао да ћеш вратит' мо1/4е. Како си В1/4ерку, тако ћеш сад и Бранислава. (Жаклини.) Виђам ти Бакира на телевизи1/4и. ЖАКЛИНА: Ког Баки1/4а? ЧАСЛАВ: Бакира. ЖАКЛИНА: А. И? ЧАСЛАВ: Ти ко да не носиш његово ди1/4ете. ЖАКЛИНА: Шта? Тера1/4 се, матори, немам 1/4а ничи1/4е дете. ЧАСЛАВ: Очистила... си? ЖАКЛИНА: Шта? Очистила сам. ЧАСЛАВ: А то може и у петом м1/4есецу? ЖАКЛИНА: Може, тата, све се среди. ЧАСЛАВ: Мора да 1/4е неки добар љекар био. ЖАКЛИНА: На1/4бољи 1/4ебени доктор у граду. ЧАСЛАВ: Дођи да те отац пољуби, ђинђувице. Ја, Браци ништа нисам говорио, - убио би те да зна. Сад ће и он стић'. (Белом.) Врати Брацу. (Ударац.) Вратићеш, последње ти било. (Ударац.) Врати ми сина. Врати ми сина!!! ЖАКЛИНА: Тата... ЧАСЛАВ: Кажи, ћеро. ЖАКЛИНА: Мислим да има нешто да ти каже. ЧАСЛАВ: Извад' му то. (Пауза.) БЕЛИ: Зашто 1/4а? ЧАСЛАВ: Ето. (На првом спрату: Милош се пресвлачи у Ланину одећу.) МИЛОШ: Ко1/4е си носила -- са тангом или обичне? Први пут те 1/4е изненадио -- вероватно су биле обичне. После -- тангица. Ова ма1/4ичица? Не. Ууу -- ова 1/4е добра. Сто посто 1/4е та. Сисе... 1/4ош мало... не толико... дискретни1/4е. Парфем. Је л' била ноћ или дан? Јебени недељни ручак. Дан. (Имитира њих дво1/4е.) Ћао, Бели. Сензуални1/4е. Ћао, Бели. Уђи. Здраво, маче. Кретен 1/4е отишао код мамице. Боли ме уво где 1/4е. Ммм.... Каква уста. Туца1/4 ме. Ако ме замолиш. Кретен 1/4е ко мртав. Молим те, туца1/4 ме. Тако 1/4е већ боље. (Пауза.) Цигарету? Аха. Зашто си с њим? Жао ми га 1/4е. Шта има, ко1/4и мо1/4, да ти га буде жао? Теби треба право мушко. С1/4ебо га Вуковар. Некада 1/4е био бољи. Ко га 1/4ебе кад 1/4е глуп. У праву си. Мени треба неко прави. Ти. (Пауза.) ЛАНА: Потпуно луд. МИЛОШ: У ово1/4 земљи су сви луди. Само то 1/4ош не зна1/4у. (На другом спрату.) ЧАСЛАВ: Где ми 1/4е син? БЕЛИ: Само што ни1/4е. Отишао 1/4е код ма1/4ке у посету. ЧАСЛАВ: Лажеш! Он 1/4е на Игману. БЕЛИ: Сишао 1/4е са Игмана и свратио код ма1/4ке. ЧАСЛАВ: Ни1/4е мог'о сић' оданде. БЕЛИ: Пустили су га да обиђе сво1/4е. ЧАСЛАВ: Он 1/4е погинуо. БЕЛИ: Е, 1/4еби га. ЧАСЛАВ: Мен' си мислио лагат', а? БЕЛИ: Из ко1/4е си ти лударе побегао? ЧАСЛАВ: Копривице никад нису б1/4ежале. Ни мо1/4 отац, ни 1/4а, ни син ми. (Белом.) А1/4де, враћа1/4 ми сина. БЕЛИ: Мртвог? ЧАСЛАВ: Јок. Живог. Шта ће ми мртав? БЕЛИ: Што ме не уби1/4еш, матори? ЧАСЛАВ: Како ћеш ми мртав вратит' мо1/4е? БЕЛИ: Боље ћу ти их довести мртав него жив. ЧАСЛАВ: Не лапара1/4 више. Доста сам чек'о. БЕЛИ: Сад имамо времена. Нигде не журимо. (На првом спрату.) МИЛОШ: Да ли се ти можда сећаш како почиње Или1/4ада? ЛАНА: Немо1/4 да ме уби1/4еш. МИЛОШ: Значи -- не сећаш се. Да имамо телефон сад бих звао некога да питам. Не знам зашто ми се Или1/4ада данас увртела у главу. ЛАНА: Је л' нећеш? МИЛОШ: Сећам се само срџбе. Нешто тако... ЛАНА: Мишо... МИЛОШ: Молим, мачак? ЛАНА: Нећеш да ме уби1/4еш? МИЛОШ: Свашта питаш. ЛАНА: Значи -- нећеш? МИЛОШ: Нећу, не бо1/4 се. ЛАНА: Могу... у ве-це? МИЛОШ: Са мном. ЛАНА: Помози. МИЛОШ: Ништа не покушава1/4. (Пауза.) Право женско -- прво се огледа. Ја бих се увек прво умио. Како, бре, можеш да носиш ову ма1/4ицу? Не могу да дишем колико 1/4е тесна. А ти имаш веће сисе од мене. ЛАНА: Затвори врата. МИЛОШ: Притвори. Срџба... Полудећу, човече. Како почиње? То сам некада растурао. Јеби га, тад сам био на факсу. Возио "голфа", 1/4урио рибице. Тад 1/4е било -- до 1/4а1/4а. Ћале и кева после чабрирали, продали ауто и ћао. Као да ничег ни1/4е било. Ко 1/4е мене тукао по ушима да се при1/4ављу1/4ем у добровољце!? Јеботе, сећам се како 1/4е то изгледало на телевизи1/4и -- уби1/4а1/4у наше, кољу, копа1/4у очи у дворцу грофа Елца. Ја се будала упецао. Срби1/4а 1/4е тамо где су нам гробови. У нашим становима. Требало 1/4е да гледам сво1/4е дупе. Увукла ми се танга. Као што си ти гледала. Боли тебе уво. И за Бога и за Србе и за мене и за све. За мене нарочито. И у праву си. Само сам некада био другачи1/4и. Ко ће после онога да студира? Изађеш на улицу да прода1/4еш гориво онима ко1/4и има1/4у шта да возе. Без везе. И шта ми 1/4е од свега остало? Ти. А, шта оста1/4е? Бог, наци1/4а, посао, љубав, курац. Са новобеоградском примитивчином, а? (Јаки ударци о цеви.) МИЛОШ: Па, 1/4е л' ти мене толико за1/4ебаваш!!!? (Улеће у купатило. Тресак стакла.) ЛАНА: Немо1/4!!! (Пауза. Милош изводи Лану из ве-цеа. Лице 1/4о1/4 1/4е крваво.) МИЛОШ: Што му сад не даш знак? (На другом спрату.) ЧАСЛАВ: А1/4де лепо. Као В1/4ерку што си. БЕЛИ: Знаш ли ти, Му1/4о, да су муслимани обрезани. ЧАСЛАВ: Не зови ме тако, рек'о сам ти! (На првом спрату.) МИЛОШ: Што се сме1/4еш? ЛАНА: Ти си... ми смешан. МИЛОШ: Престани. (На другом спрату.) БЕЛИ: Тво1/4а Верка воли такве? А, Му1/4о? (Први спрат.) МИЛОШ: Престани!!! ЛАНА: Не... могу. Ужасно си ... смешан. МИЛОШ: Престани, рекао сам!!! (Први и други спрат.) БЕЛИ: А, шта 1/4е са Брацом било? Како 1/4е он погинуо? Због неке муслимаче, а, Му1/4о? ЧАСЛАВ: Сина ми не дира1/4!!! ЛАНА: Ти се тако трудиш. БЕЛИ: Мора да 1/4е и он направио неко срање, Му1/4о. ЛАНА: Хтео би да живиш. БЕЛИ: А, ти Србин, Му1/4о. ЛАНА: А, мртав си. БЕЛИ: Како су га убили? ЧАСЛАВ: Сина ми не дира1/4, рек'о сам ти!!! ЛАНА: А мртви не уме1/4у да живе. БЕЛИ: Треба вас побити. ЛАНА: Знаш ли како 1/4е пити кафу на Кроазети у1/4утру? У априлу. Не знаш? БЕЛИ: Сви сте ви рођени накарадни. ЛАНА: Ништа не знаш. БЕЛИ: Ништа немате. ЛАНА: Али си зато трагичан до имбецилности. БЕЛИ: Али што сте курчевити -- то 1/4е невиђено. ЛАНА: Наказо. БЕЛИ: Носите се у пизду материну одавде. У ствари -- останите овде. Овде вам 1/4е место. ЧАСЛАВ: Сад се помоли. МИЛОШ: Да, сада 1/4е готово. (Из џепа сво1/4их панталона ко1/4е су биле пребачене преко столице извади Ланине лекове за мигрену. Часлав упери пиштољ у Белог.) МИЛОШ: Нешто ме боли глава. Добри су ти ови лекови. ЧАСЛАВ: Брацо, ти ли си? (Милош испи1/4а пуну бочицу лекова. Часлав се загледа у Белог.) МИЛОШ: Сачекаћемо мало. ЧАСЛАВ: Брацо?! МИЛОШ: Ја сам стварно наказа. Једна обична циркуска наказа. Жена са брадом. Нећу те дуго замарати, Лана. ЧАСЛАВ: Замало те не убих, сине. БЕЛИ: А, ти си тако непогрешиво, сабласно, фина. Нас наказе то пали. ЧАСЛАВ: Као на Игману што су те убили. Могао сам те убит', Браниславе. МИЛОШ: Кафа. Април. Овде 1/4е увек новембар. ЧАСЛАВ: По други пут да те видим мртвог. (Седне на кревет и плаче.) БЕЛИ: Одвежи ме. ЖАКЛИНА: Нећеш ми ништа? БЕЛИ: Одвежи ме. (Жаклина га одвезу1/4е. Бели устане. Пауза. Приђе Чаславу. Полако му узме пиштољ из руке. Пуца. Часлав падне.) ЖАКЛИНА: Оно за Рашу 1/4е било само да те повреди. (Бели узме сво1/4е ствари и сиђе на доњи спрат. Развали врата.) ЛАНА: Бели!!! БЕЛИ: Шта ти 1/4е то урадио?! ЛАНА: Идемо, одмах... БЕЛИ: Чека1/4, бебо. Шта ти 1/4е то? Шта си 1/4о1/4 радио?! МИЛОШ: Разбио сам 1/4о1/4 главу о огледало. (Ударац.) БЕЛИ: О огледало? (Ударац.) Жену си, сисо, ударао о огледало!? (Ударац.) ЛАНА: Немо1/4!!! БЕЛИ: А, пичко!? (Ударац.) ЛАНА: Остави га! МИЛОШ: Нека. БЕЛИ: Жену? (Ударац.) ЛАНА: Бели!!! Остави га! Идемо. БЕЛИ: Иди горе, узми телефон и зови такси. (Милошу.) Сад ћемо ти и 1/4а мало да попричамо. МИЛОШ: Може. Пролази ми главобоља. БЕЛИ: Требало би да те укокам, пичко. Захвали Лани за живот. МИЛОШ: Захвалан сам 1/4о1/4 за живот. (На другом спрату.) ЛАНА: Где... 1/4е... телефон? ЖАКЛИНА: Тамо. Имаш лепу косу. ЛАНА: Хало. Хало!!! Да ли ме чу1/4ете!? Такси у Битке на Неретви бро1/4 деведесет и седам!!! Да! Битке на Неретви деведесет седам! Хвала!!! (Лана излази.) ЖАКЛИНА: Дуго нисам видела тако лепу. ЧАСЛАВ: ... а сина су ми... ... а сина су ми... (Жаклина узима пиштољ ко1/4и 1/4е остао у соби. На првом спрату.) ЛАНА: Осам-1/4едан-1/4едан за пет минута. БЕЛИ: Идемо. ЛАНА: Немам пасош. БЕЛИ: Шта 1/4е било са пасошем? ЛАНА: Поцепао 1/4е. БЕЛИ: Поцепао? (Ударац. Ударац. Ударац.) Садисти и лудаци!!! ЛАНА: Шта 1/4е са тво1/4им пасошем? БЕЛИ: Заборави. Снаћи ћемо се некако. Ових дана. ЛАНА: Милоше. (Изузетно 1/4аки ударци о цеви.) МИЛОШ: Јеби га. (Излазе.) МИЛОШ: Срџбу ми богињо пева1/4 Ахиле1/4у, Пеле1/4у синца, злосрећног, што Тро1/4анцима хиљаде зададе 1/4ада. (Пуцањ споља.) МИЛОШ: Заборављам основне ствари, без везе. (Крене преко собе. Саплете се о паркет.) Е, и ти дођеш на ред. (Бесно вади плочице и баца их по соби. Зине рупа у поду.) МИЛОШ: А, то ви лупате? (На другом спрату.) ЧАСЛАВ: ...на Игману... (На првом спрату.) МИЛОШ: Још мало па као у причи. Не позна1/4ем никаквог Часлава. Поручићу му. Ако га сретнем. Мада сумњам да ћу га срести, И теби, Браниславе. (На другом спрату. Жаклина тешко увлачи Белог у собу. Ова1/4 има крваву мрљу на грудима. Довуче га на кревет.) ЖАКЛИНА: Бели. Е1/4, Бели. Је л' може за оне паре да се купи "бе-ем-ве"? БЕЛИ: Може... ЧАСЛАВ: ... убили на мо1/4е очи. (Умре.) БЕЛИ: ...полован. (Умре.) МИЛОШ: Још минут. Боже, да ли много тражим? Само минут. Шездесет секунди, Боже. Минут 1/4едан, да1/4 ми, Господе... (Пауза.) МИЛОШ: ...радости. (Умре. У собу полако уђе Лана у крваво1/4 хаљини. Извади виолину и почне да свира. Жаклина Белог постави преко себе као да води љубав са њим. Руке увлаче Милоша у гроб. Напољу, већ неко време, труби таксиста. Свакодневица.) Н 98 КРАЈ У крипти, новембра 1997. Богдан Шпањевић Драмски писац и сценариста (рођен 1970). Дипломирао на катедри драматурги1/4е на Факултету драмских уметности у Београду 1997, где тренутно похађа магистарске студи1/4е на одсеку Филмологи1/4а и теори1/4а меди1/4а. Студирао и Филолошки факултет (Катедра за општу књижевност и теори1/4у књижевности). Током 1996-1997. био члан редакци1/4е "Књижевне речи" где 1/4е уређивао драмске прилоге у оквиру про1/4екта "Сто драма до кра1/4а века" (оснивач Зоран Стефановић). Радио 1/4е као сарадник Редакци1/4е програма из културе на РТС (емиси1/4е "Колективне сенке" и "Метрополис"). Драма "Наказе" 1/4е била његов дипломски рад, а об1/4ављена 1/4е и на Интернету у Библиотеци савремене српске драме у оквиру "Про1/4екта Растко -- Библиотеке српске културе на Интернету". Важни1/4и про1/4екти: "Ба1/4пас", емиси1/4а из културе, учесник Међународног ТВ фестивала у Би1/4арицу (продукци1/4а БК Телеком). Радио-драма "Глас у глави" изведена 1996. у режи1/4и Во1/4ина Пауновића (Радио Београд); об1/4ављена на Интернету у Библиотеци српске драме. Документарни филм "Пут" реализован 1997. у режи1/4и Александре Јелић (продукци1/4а Б92). У реализаци1/4и 1/4е научнопопуларна сери1/4а "Космос" у режи1/4и Владана Здравковића (комп1/4утерска анимаци1/4а). // Про1/4екат Растко / Драма и позориште / Савремена драма // [ Промена писма | Претрага | Мапа Про1/4екта | Контакт | Помоћ ]